Čekaju i dalje konkretne predloge vlasti za poboljšanje izbornih uslova

Veruju da ti predlozi evroparlamentaraca neće ni dobiti zeleno svetlo i zbog toga i ne razmišljaju o eventualnom kandidovanju članova za privremeno nadzorno telo koje bi pratilo rad elektronskih medija. Tvrde da očekuju mnogo više od nastavka međustranačkog dijaloga bez posredovanja stranaca. Ne znaju, međutim, kada će taj dijalog, koji je trebalo da bude završen sredinom septembra, i biti nastavljen.

Aleksandar Šešelj, potpredsednik Srpske radikalne stranke, kaže da će njegova stranka sve odluke doneti kada se bude znalo šta su konkretni predlozi vlasti za poboljšanje izbornih uslova i izbornog procesa. On priznaje da se kasni sa tim, ali da je finiš dijaloga odložen na predloge nekih ljudi iz opozicije.

“Sačekaćemo nastavak dijaloga u narodnoj skupštini pa ćemo u skladu sa tim zauzeti stav. Uopšte se ne osvrćemo i ne smatramo obaveznim da primenjujemo ono što dolazi kao predlog evroparlamentaraca. Od početka tog procesa smatramo njihovo učešće ponižavajućim, a u dijalogu na tom drugom koloseku propisno su se obrukali i vlast i prozapadna opozicija”, ističe Šešelj.

Milica Đurđević Stamenkovski, predstavnica Zavetnika, veruje da predlozi evroparlamentaraca neće ni biti usvojeni, sudeći prema raspoloženju i vlasti i dela opozicije koji su učestvovali u tom dijalogu. Ona kaže da će bilo kakvo učešće Zavetnika u privremenim nadzornom odboru za praćenje izveštavaja RTS, RTV i elektronskih medija koji imaju naconalnu frekvenciju, zavisiti od konačne odluke svih opozicionih stranaka koje učestvuju zajedno sa Zavetnicima u međustranačkom dijalogu. Kaže da, ukoliko bude konsenzusom dogovoreno učešće u tom proširenom sastavu REM-a, Zavetnici će svakako to razmotriti.

“Čekamo da vidimo konačnu ponudu, pogotovo na ovim pregovorima, na kojima mi prisustvujemo”, kaže Žika Gojković, lider POKS-a za Danas i dodaje da će njegova stranka verovatno učestvovati u svim telima, bez obzira ko ih predlaže, ukoliko to može da poboljša izborni proces.

Podvlači ipak da o tome nisu još odlučivali.

“Ne komentarišemo javno sadržinu dijaloga bez učesća stranaca, jer je to džentlmenski sporazum kog se mi pridržavamo, a posebno nećemo dijalog u kom ne učestvujemo. Načelno možemo da kažemo da će DSS koristiti sve raspoložive mogućnosti i kontrolne mehanizme da utiče na poboljšanje izbornih uslova. Mi smo se odlučili za boj, iako znamo da će uslovi biti daleko od idealnih“, ističe za Danas Dejan Šulkić, potpredsednik DSS.

Odluku o učešću u sprovođenju predloga evroparlametaraca Dveri će doneti na Predsedništvu stranke, kako kažu, tek “kada ovih dana budu znali ishod drugog koloseka dijaloga u Narodnoj skupštini”.

“Za nas je ključno da li će tu biti pomaka u sferi medija jer je sedam najvećih medijskih kuća u Srbiji dužno da Radnoj grupi dostavi svoje medija planove od 1. oktobra. Takođe, tražili smo Nadzorni odbor koji će kontrolisati primenu sporazuma, sa izvršnim ovlašćenjima da može da interveniše u slučaju nepoštovanja dogovora. To su naše dve crvene linije. Vlast još uvek nije odgovorila na ova dva naša ključna zahteva od kojih, što se Dveri tiče, zavisi epilog dijaloga na oba koloseka”, kaže Boško Obradovič , lider Dveri za Danas.

On pojašnjava i da bez ispunjenja ovih zahteva Dveri ne mogu potpisati sporazum između vlasti i opozicije, niti učestvovati u primeni zaključaka evroparlamentaraca.

Da podsetimo evroparlamentarci Tanja Fajon i Vladimir Bilčik predložili su, između ostalog, dogovor o uspostavljanju privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od dvanaest članova, od kojih bi šest bilo birano na predlog Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i isto toliko iz redova srpske opozicije na predlog predsednika Narodne skupštine i nakon konsultacija sa posrednicima u međustranačkomg dijalogu.

To telo bi, između ostalog, pratilo rad medija, RTS, RTV i privatnih nacionalnih emitera, uz obavezu obaveštavanja javnosti o svojim nalazima.

Prema predlogu, REM će takođe usvojiti obavezujući pravilnik za Javni medijski servis (RTS i RTV) u skladu sa preporukama OEBS/ODIHR radi boljeg regulisanja izborne kampanje, kao i odgovarajuće preporuke za privatne emitere.

Dogovoreno je, takođe, da se usvoje konkretne mere za unapređenje integriteta izbornog procesa, uključujući periodično objavljivanje i kontrolu biračkog spiska.

Evropski posrednici su istakli hitnost izmene finansiranja troškova izborne kampanje iz budžeta kako bi se obezbedila ravnopravnija raspodela finansijskih sredstava među podnosiocima izbornih lista.