Izveštaj „Stanje demokratije u Srbiji 2020“ koji je objavio Centar savremene politike, ocenjuje da je došlo do značajnog pogoršanja demokratskih procesa u Srbiji, a da su toj oceni najviše doprineli bojkot izbora i vanredno stanje, uz to da bi se i bez njih trend pogoršanja nastavio, dok je poboljšanja bilo ali ona su bila više na papiru i bila su usmerena na to da se „postigne što manje a da se iz toga što više profitira“, izjavio je danas predstavnik Centra savremene politike Aleksandar Ivković.
Ivković je na diskusiji „Stanje demokratije u Srbiji: Najveća prepeka za pristupanje EU?“, koja je održana preko Zoom platforme rekao da je „svaki prethodni izvestaj imao negativnije ocene od prethodnog“, ali da su izveštaji prethodnih godina taj negativni trend slabljenja demokratije „pokazivali postepeno, korak po korak“ dok poslednji izveštaj pokazuje „dramatično pogoršanje“.
„Veoma je bilo sumnjivo skupljanje potpisa (za učešće na izborima), za polovinu izbornih lista postoji mogućnost da su čak lični podaci građana bili zloupotrebljeni“, kazao je Ivković.
On je naveo da se u izveštaju navodi da je u izbornom danu bilo duplo više neregularnosti u ondnosu na izborni ciklus 2016. godine, što pokazuje i to da je na poslednjim izborima glasanje bilo poništeno na deset puta više biračkih mesta nego na prethodnim.
„Sve ovo je dovelo do ocene koju smo izneli o samom izveštaju o izborima za Fondaciju ‘Fridrih Ebert’ da su ovo bili najsporniji izbori u poslednjih 20 godina. To je posledica bojkota. Takođe se desilo vanredno stanje, Skupština se ne sastaje 44 dana, to je vrlo negatina tendencija za parlamentarizam u Srbiji“, rekao je Ivković i dodao da su u tom istom periodu svi drugi parlamenti u drugim evropskim državama našli način da nastave sa radom.
Ivković je ocenio da je to bila „posledica odluka vladajuće stranke da tako postupi“, i da vladajuća stranka snosi odgovornost.
„Negativne ocene bi se sigurno nastavile i bez ta dva faktora“, rekao je Ivković i dodao da je bilo i nekih poboljšanja, ali takve vrste da su u pitanju proceduralne izmene koje su predstavljene kao uspeh „iako je to samo prvi korak ka stvarnoj reformi koja bi uključivala i primenu tih usvojenih dokumenata“.
Ivković je dodao da je verovatni cilj tih izmena „da se postignu poeni“, a da u ta poboljšanja može da se ubroji usvajanje budžeta, koje je urađeno u zakonskom roku.
Predstavnik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak je rekao da je „veliki problem što se kod nas napretkom smatra poštovanje zakona“ i dodao da je „to pretpostavka sve ostalo su izuzeci“.
Međak je rekao i da mi „de fakto“ potvrđujemo da je moguće da se „na papiru pokazuje napredak“ a da se u državi sve lošije živi.
Na pitanje da li Srbija ima stvarnu želju za ulazak u EU Međak je odgovorio da „ako je ima nije je pokazala“, kao i da se to odnosi i na vlade koje su ranijih godina formirale demokratske opcije.
Politikolog Boban Stojanović je rekao da su izbori 2020. godine „prekretnica iz razloga što su izbori najgori do sada“, kao i da postoji opasnost da Srbija potone u „čisti autoritarizam“ iako će i dalje postojati izbori.
On je ocenio da je „situacija loša“, kao i da je promena koja se desila u ovoj godini to što su ranije organizacije civilnog društva pričale o tome kako vide situaciju u Srbiji, a da sada to vidi i Evropa i svet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.