Centar za društveni dijalog: Grejs period za Vučića

Rečnikom diplomatske komunikacije, dokumenti koje su srpska i kosovska strana potpisale mogu se klasifikovati kao izjave o namerama, dodaje se u tekstu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, potpisivanjem izjave o namerama dobio je „grejs period“ u postizanju „pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, bar kada je reč o SAD, konstatuju autori analize.

Sjedinjene Države nisu potpisale niti sporazum, niti izjavu o namerama, već je predsednik Donald Tramp potpisao pismo koje je uobičajeno za diplomatsko opštenje predsednika država ili vlada, bez formalno-pravne obaveze za SAD. Prema informacijama kojima se u ovom trenutku raspolaže, na osnovu nedostatnih elemenata potpisanih dokumenata da bi se mogli okarakterisati kao sporazum ili jednostrani pravni akt, ali i prema tumačenjima istaknutih međunarodnih pravnika, dokumenti koji su u petak, 4. septembra potpisani u Vašingtonu nisu pravno obavezujući.

Drugim rečima, njihovo nesprovođenje ne proizvodi pravne posledice za Srbiju i Kosovo, ali ni za SAD, ali naravno nesprovođenje dogovorenog nije lišeno političkih posledica koje nekada mogu biti i opasnije od pravnih, ukazuje se u analizi Centra, a pogotovu kada je strana zainteresovana za sprovođenje najmoćnija sila današnjice – SAD.

Izjave o namerama koje su potpisali lideri Srbije i Kosova sadrže elemente koji bi se mogli podvesti pod geslo „ekonomska normalizacija odnosa“, ali teško je otrgnuti se utisku da su međunarodno-političke komponente nadjačale ekonomske, navode autori analize.

Čitanjem tekstova dokumenata može se doći do zaključka da od ukupno 16 tačaka, osam nema poveznica sa „ekonomskom normalizacijom odnosa“ između Beograda i Prištine, a bar pet tačaka je već bilo tema razgovora u okviru EU dijaloga u Briselu.

Za deo koji se tiče priznavanja diploma i useljenja u zajednički objekat na prelazu Merdare radi se samo o primeni već dogovorenog, veći deo dokumenta o nestalim i raseljenim licima je pokušaj da se EU preduhitri u rešavanju tog pitanja. Centar navodi i da to što se ne spominje „uzajamno priznanja“ daje za pravo Beogradu da dogovoreno tumači kao pozitivni pomak, imajući u vidu stavove SAD i njenu ulogu u stvaranju i podršci nezavisnom Kosovu.

Srbija se učešćem u ovakvom pregovaračkom procesu politički približava SAD, pa iako se iz izjava srpskih lidera može zaključiti da se Srbija ne odriče svojih tradicionalnih partnera kao što su Rusija i Kina, jasno je da potpisavanje izjave o namerama otvora prostor za značajno unapređenje srpsko-američkih odnosa.

Činjenica da je predsednik SAD bio domaćin i pokrovitelj pregovora koji su se završili na zadovoljstvo i američke i srpske strane jeste važna tačka u savremenim srpsko-američkim odnosima, pa ukoliko Donald Tramp pobedi na izborima u novembru, ovaj značaj i dalje približavanje može biti još izraženije. Centar napominje da bi Srbija, u slučaju striktnog sprovođenja svih odredbi, narušila odnose sa Rusijom, Kinom, velikim brojem država Bliskog istoka, ali što je najvažnije i sa Evropskom unijom.

Ceremonija potpisivanja pisama i uključivanje osam tačaka koje nisu bile deo razgovora o ekonomskoj normalizaciji, pre svega su deo napora administracije Donalda Trampa usmerenih ka uspehu na predsedničkim izborima 3. novembra 2020. godine.

Najveći pobednik pregovora jeste Donald Tramp i da je ovo sporazum, nesumnjivo bismo ga nazvali „Trampov sporazum“, a među „političkim tačkama“ se posebno izdvaja ona o triangularnim odnosima Izraela, Srbije i Kosova, koja ima za cilj podršku američkim interesima na prostoru Bliskog istoka i jačanje pozicija američkog predsednika kod jevrejske zajednice u SAD pred predsedničke izbore.