Centralizacija dovodi u pitanje opstanak opštine

U BiH na lokalu ne zavisimo od viših nivoa vlasti, imamo svoje izvorne prihode. Po onome što sam video u Beogradu, od moje poslednje posete Opštini Stari grad, 2008. godine, budžet je smanjen sa 17 na oko 3,5 miliona evra. To su ogromne razlike, a takav trend raspodele prihoda svešće opštine na mesne zajednice i dovešće u pitanje samu svrhu njihovog postojanja, kaže za Danas Ibrahim Hadžibajrić, načelnik opštine Stari grad u Sarajevu, koji boravi u poseti istoimenoj beogradskoj opštini, gde je sa predsednikom Markom Bastaćem potpisao sporazum o saradnji.

Hadžibajrić je na čelno mesto te opštine dospeo kao samostalni kandidat. Svoju prvu partiju, Stranku demokratske akcije napustio je nekoliko meseci pre izbora 2012, a na izbore prošle godine, i pored pregovora sa Fahrudinom Radončićem, izašao je sa nezavisnom listom i na Starom gradu treći put pobedio.

Koliko samostalnosti mogu da donesu odvojene finansije opština?

Bastać: Saglasan sam sa ocenom da je u BiH u neku ruku situacija bolja jer postoji određena vrsta nezavisnosti koja kod nas ne postoji. Mi smo vezani za Grad Beograd, i ukoliko se ovako nastavi, opštine samo mogu da dođu do bankrota. Umesto da se okrećemo građanima, ovde se ide još dalje od njih, Grad uzima i nadležnosti i novac koji građani zarade. Od svega što se zaradi u toku jedne godine na Starom gradu, samo sedam odsto se vrati Opštini. Primera radi, samo porez na imovinu napuni 15 procenata gradske kase. Imali smo premijera koji je pričao o tome da vlada treba da igra kao Bajern, Minhen. I onda je postavio ministre, pa smo dobili jednog Šarčevića koji se smeje vršnjačkom nasilju, a ministar je prosvete, dobili smo jednog Vulina i njegovu tetku. Dobili smo situaciju da Grad Beograd postavlja direktore škola, pa se svi roditelji pobune zbog smene, pa onda ministar mora da dolazi da rešava problem. Da li bi došlo do te situacije da je opština postavljala direktora? Vlast ne zna gde da smesti sav partijski kadar, pa limare stavlja da vode upravni odbor doma zdravlja i da odlučuju koliko MMR vakcina će biti naručeno, pa dođe do nestašice jer tamo sedi neko ko nema veze sa zdravstvom. Potpuno pogrešan sistem.

Koja je razlika između takozvane visoke politike i delovanja na lokalu, gde ste vi prva linija vlasti, u neposrednom kontaktu sa građanima?

Hadžibajrić: Beogradski Stari grad je kao i sarajevski, velika, centralna opština, tu su nastajali i Sarajevo i Beograd i trebalo bi da budu za ugled. Lokalna vlast je prva linija i trebalo bi da bude stvarni odraz volje građana. Mi smo u direktnom kontaktu sa građanima, tu se svi poslovi završavaju, to je prvi i poslednji amortizer. Što idete ka višim nivoima, vlast sve manje zna koje su stvarne potrebe građana, stvaraju se partijske elite i klasična partokratija. To je varanje naroda, jer ljudi ne znaju za koga glasaju. Ni vlast u vrhu BiH ne funkcioniše, jer se izvlače ljudi iz kovčega, postavljaju na izvršne funkcije. Nema tu visoke politike, sve se samo više zamućuje, kako bi se više moglo ukrasti. Krijemo se iza nazovi demokratzije, slično je i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, U Srbiji je zavladalo jednoumlje.

Bastać: Pre dve i po godine, obratio nam se jedan građanin, iako, kako kaže, zna da nismo nadležni za ono što njemu treba, jer uporno obilazi što gradske, što republičke institucije i isključivo razgovara sa sekretaricama ili portirima, „jer su stalno vrata zatvorena i ja ne znam ko sedi iza a taj može da mi pomogne“. Tada smo došli na ideju da skinemo sva vrata na kancelarijama i postanemo opština koja nema nikakvu barijeru između rukovodstva i samih građana. I to je ono što je najpotrebnije u ovom trenutku, ono što fali na tom višem. Ne možete da ostvarite komunikaciju tako što sedite u nekoj kancelariji i ne izađete na ulicu i da osetite realan svet.

Kako odlučivanje približiti građanima?

Bastać: Moramo da razmišljamo o vraćanju demokratije građanima. Od januara krećemo sa prvim referendumom na Starom gradu, Šabac je sproveo takav projekat, gde će oni odlučiti šta će u njihovom komšiluku biti sređeno novcem kojim plaćaju porez. U februaru ove godine počeli smo sa tribinama sa građanima, kroz koje smo koncipirali šta su njihovi problemi, po oblastim. A problemi su šarenoliki, sve što čini njihov svakodnevni život, a ne neki virtuelni projekti u Beogradu. Tek kad uključimo građane možemo nešto da promenimo, teško je i nama koji se bavimo politikom, da nas neko čuje pored medijskog mraka koji postoji, a kako je tek čoveku koji nema mogućnost da stigne do medija ili kaže šta ga muči.

Hadžibajrić: Naš Zakon o lokalnoj samoupravi koji je menjan 2004. omogućio je neposredni izbor načelnika opština, što je dovelo do samostalnog nastupa velikog broja nezavisnih kandidata na izborima. Slično je i sa prihodima, ne zavisimo od viših nivoa vlasti. Na lokalnom nivou sva komunalna infrastruktura je na teretu opštine, kao i održavanje objekata, škola, vrtića, čak i jedan vid socijalne pomoći, i mi zapravo na indirektan način pomažemo višim nivoima vlasti u pokrivanju tog tereta.

Da su se građani pitali?

Bastać: Da je sprovođen referendum, ja sam siguran da u Beogradu građani ne bi dozvolili da se radi Beograd na vodi ovakav kakav jeste, ne bi dozvolili da imamo muzičku fontanu, i siguran sam da ne bi pristali na izgradnju neke gondole ili jarbola, novcem kojim bi mogle da se srede sve fasade u centralnoj zoni Beograda.

Kolika su ovlašćenja Grada Sarajeva?’]

Hadžibajrić: Gradska vlast u BiH je izvedena vlast, iz četiri gradske opštine Stari Grad, Centar, Novo Sarajevo i Novi grad, bira se (na opštinskim većima) po sedam većnika koji ulaze u Veće grada. Od njih ko napravi većinu, određuje gradonačelnika, koji je više protokolarna funkcija, s obzirom na ovlašćenja koja Grad Sarajevo ima, za razliku od Grada Beograda koji je od opština oduzeo sve moguće nadležnosti.

Kakvu saradnju predviđa sporazum?’]

Bastać: Sporazum koji smo potpisali predviđa konkretne vidove saradnje, akcenat će u početku biti na razmeni dece, đaka i studenata, kulturnoj razmeni i razmeni iskustava u turizmu. Obnovićemo ono što je postojalo i u Beogradu i u Sarajevu, Baščaršijske i Skadarlijske noći, a onda ćemo produbljivati saradnju.