Cenzus nije tema, a vlast će uraditi kako joj se prohte

O cenzusu nije bilo reči na pripremnim konsultacijama bojkot opozicije i predstavnika EP, ali je on, prema našim nezvaničnim saznanjima, pomenut tokom paralelnog dijaloga o izbornim uslovima koji je u Skupštini organizovala vlast sa opozicijom koja ne želi strane posrednike.

Budući da se može pretpostaviti da će režim pre primeniti dogvoreno u tom paralelnom dijalogu, nego u ovom uz strane pomagače, otvara se pitanje očekuje li opozicija novo menjanje cenzusa.

Boško Obradović, predsednik Dveri, jedini je iz opozicije bio na oba sastanka i on za Danas kaže da vlast uvek radi samo ono što njio odgovara ili što šteti njenim protivnicima.

– Bilo bi krajnje licemerno da sad vraćaju cenzus na pet odsto kad su donedavno hvalili njegovo spuštanje kao veliki korak za demokratiju i zastupljenost što više političkih opcija u Narodnoj skupštini. Lično sam pristalica stepenastog cenzusa, jer ne može važiti isti cenzuc za one koji na izbore izlaze samostalno i one koji izlaze u koliciji dve ili više stranaka – kaže on.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, smatra da je najvažnije da građani najzad imaju mogućnost da slobodno i bez ucena i pritiska glasaju za koga žele.

– To nije moguće bez medija otvorenih za drugačije mišljenje, naročito RTS. Priča o cenzusu je samo pomagalo za mnogobrojne partije konstruktivne i lažne opozicije da nekako prebace cenzus i domognu se apanaža, dok za uzvrat daju lažnu sliku pluralizma i demokratije u suštinski autokratskom režimu. Režim će podizati ili smanjivati cenzus u odnosu na to da li mu je i ko od dobrih slugu potreban u budućem parlamentu a ne na osnovu potrebe veće zastupljenosti. Što se nas tiče, cenzus ne treba menjati u izbornoj godini ali nam je svejedno koliki je ako nema slobodnih medija i zaustavljanja sa ucenama i pritiscima na birače. Ako toga nema, mi nemamo izbore već laž i nasilje, pljačku i milost gospodara prema budućim kandidatima za Šapiće Srbije – navodi Stefanović.

Predsednik DS Zoran Lutovac, takođe smatra da se cenzus ne dira u izbornoj godini, bez obzira na argumente za ili protiv i ne pre stručne debate i političkog dijaloga o tome.

– Ali ovaj režim radi mnoge stvari koje su nezamislive u demokratskim državama. Od strane onih koji će svim mogućim sredstvima čuvati vlast, privilegije i nezakonito stečeno bogatstvo moguće je očekivati svakakve odluke. Za sve odluke koje donose predstavnici kriminalizovanog režima zajedničko je to što su one isključivo u funkciji njihovog opstanka na vlasti, a ne u interesu države koju jos uvek predstavljaju – ukazuje Lutovac.

Da je režimsko poigravanje sa cenzusom u izbornoj godini mamac za tzv. opoziciju koja se ne bori za izborne uslove nego merka prihvatljivu cenu da proda dušu đavolu, samostalno ili u neprincipijelnom ortakluku, smatra Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke.

On za naš list kaže da cenzus nije tema u zahtevima za izborne uslove za koje se bori Narodna stranka i partneri iz opozicije koji su bojkotovali lažne i neuspele izbore u junu 2020.

– Kad bi kojim čudom izborni uslovi naprasno postali normalni i kad bi nam preostalo samo da se opredelimo kakav cenzus bi bio najblagotvorniji za ubrzano političko ozdravljenje Srbije, možda bi najbolje bilo da cenzus bude 30 odsto. S obzirom na stanje duboke raspolućenosti našeg društva, takav cenzus bi pomogao da se političke stranke jasno razvrstaju – ko je za Vučićevu despotiju i po kojoj ceni, a ko je protiv nje bez obzira na cenu – navodi Ponoš.

Dok Pavle Grbović, predsednik PSG, skreće pažnju da je nametanje teme cenzusa još jedan pokušaj pravljenja rascepa unutar opozicije pokretanjem nove runde rasprave da li je takvo rešenje u interesu bolje reprezentativnosti Skupštine ili je samo mamac za male stranke.

– Šta god neko mislio o tome ne treba da gubimo fokus sa onoga što je suština, a to je povratak slobodnih izbora u Srbiji. U ovom trenutku tehnička pitanja poput cenzusa su potpuno deplasirana. Takođe, bilo bi veoma štetno da se pre postizanja sporazuma u međustranačkom dijalogu uz posredovanje Evropskog parlamenta vrše bilo kakve izmene izbornog zakonodavstva jer bi se na taj način dijalog u velikoj meri obesmislio – kaže Grbović za naš list.

A Aris Movsesijan, predsednik Nove stranke, podseća da Nova stranka nije bila pobornik promene cenzusa ni na proteklim izborima.

– Suštinski, pa i po programu o reformama političkih institucija, mi se zalažemo čak za povećanje cenzusa za koalicije. U ovom trenutku mislim da niko ozbiljan ne razmišlja o cenzusu, već o maksimalnoj kontroli izbora i borbi za čuvanje biračkih kutija i svakog glasačkog listića – zaključuje on.

Gojković:Probni balon

Predsednik Pokreta za obnovu kraljevine Srbije Žika Gojković, koji je učestvovao samo na sastanku vlasti i partija koje ne žele strano prisustvo, za naš list kaže da je vest o podizanju cenzusa, kao i neke druge vesti koje slušamo ovih dana, samo probni baloni, koji služe u različite svrhe.

„Ovaj predlog smatram neozbiljnim, jer proslo je tek nešto više od godinu dana, kada je cenzus vraćen na tri odsto, a i tada su samo tri političke opcije prešle taj cenzus, koji uopšte nije mali, ne računajući nacionalne manjine.

Kada je u pitanju stepenovani cenzus, uslovljen brojem koalicionih partnera, o tome se može razgovarati i mi nismo decidno protiv, ali mislim da je to tema za neke buduće izbore, a ne ove, čija kampanja nam je pred nosom. POKS-DSS (NADA) se ne plaši promene cenzusa, čak iako bi ga sada menjali, ali mislim da cenzus nije igračka, niti šargarepa na štapu, koja bi trebala da skrene pažnju, sa važnijih tema o kojima razgovaramo, kada je u pitanju predizborna kampanja“, ukazuje Gojković.