CEP: Članstvo izvesno i neupitno

Ovaj pozitivni signal upućen je građanima regiona, regionalnim liderima, investitorima, ali i ostalim državama, evropskim, kao i izvan EU, objašnjava predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović, koji smatra da je „mesto Zapadnog Balkana u Uniji postalo izvesno i neupitno“.

„Strategija poziva sve vlade u regionu da, u cilju upoznavanja građana sa neophodnim promenama, u procesu pristupanja EU unaprede javni dijalog i komunikaciju sa građanima o ovom procesu“, napominje Majstorović.

Prema njegovoj oceni, vlade bi takođe trebalo da obezbede da civilno društvo može aktivno da učestvuje u procesu reformi i kreiranja politika, kroz uspostavljanje inkluzivnog strukturisanog dijaloga o prioritetima reformi.

U tu svrhu je neophodno da vlade pomognu jačanje kapaciteta civilnog društva. Politički lideri se pozivaju da svojim primerom doprinesu razumevanju značaja pomirenja, nastavku neophodnih reformi i poboljšanju saradnje u regionu, naglasio je Majstorović.

Države članice EU su pozvane da upoznaju svoje građane sa argumentima za pristupanje novih članica, ukazao je Majstorović, jer se tako osnažuje i sama EU.

Programska menadžerka i viša istraživačica u CEP, Sena Marić smatra da će stupanje u članstvo 2025. godine zavisiti, ne samo od brzine i kvaliteta kojima će Srbija ispuniti potrebne uslove, već i od ishoda rešavanja osetljivih pitanja unutar EU.

„Moramo biti svesni da bi, po planu, Srbija u EU 2025. značilo da bi pregovore trebalo da završimo 2023. godine. Pet godina je, dakle, pred nama, a to nije mnogo, imajući u vidu koliko posla imamo“, poručila je Marić.

Ona smatra da Srbija mora da sagleda svoje trenutne kapacitete i što pre osmisli plan kako će postići rezultate u zadatim rokovima.

Takođe, Srbija već mora da razmišlja i kako će se dodatno diplomatski angažovati i obezbediti podršku članstvu u svim državama članicama, predočila je Marić.

Ona podseća da „Strategija nije obavezujući dokument, već da samo pruža smernice za dalje postupanje Unije u politici proširenja, gde isključivu ulogu u donošenju odluka, osim u domenu budžetskih pitanja, imaju države članice“.

„Materijalizacija konkretnih mera predviđenih u Strategiji će, dakle, prvenstveno zavisiti od dogovora i podrške država članica“, precizirala je Marić.

Prema stavu CEP, posebno ohrabruje to što EU politiku proširenja na Zapadni Balkan vidi kao deo sveopštih napora da se EU učini jačom do 2025. godine i da pristupanje ovog regiona Unija smatra svojim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesom.

Tako Strategija, pored brojnih mera u cilju bržeg napretka zemalja Zapadnog Balkana, navodi i mere za povećanje spremnosti same EU da nove države primi.

Strategija, takođe, poučena negativnim iskustvom, predviđa i uvođenje obavezujućeg mehanizma kojim bi se sprečilo da nove države članice blokiraju očekivane u procesu pristupanja, navode u CEP.

Kada je u pitanju članstvo Srbije u EU, uslovi i glavne prepreke su vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom.

Za uspešan nastavak pregovora, predviđaju u CEP, biće zato potrebno da se pripreme revidirani akcioni planovi koji će na realan način postaviti osnove za ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 i nastavak dijaloga sa Prištinom.

Oblast vladavine prava je i dalje problematična u čitavom regionu i dokument koristi veoma oštar jezik po tom pitanju, te planira uvođenje novih mehanizama koji bi osigurali delotvornije praćenje i ocenjivanje postignutih rezultata, napominju u CEP.

Pored vladavine prava, posebno se ističe značaj ekonomskog razvoja, primene evropskih propisa i standarda, regionalne saradnje i pomirenja.

U cilju pružanja podrške promenama u regionu, Evropska komisija će uspostaviti šest vodećih inicijativa u oblastima vladavine prava, bezbednosti i migracija, ekonomskog i socijalnog razvoja, povezivanja u oblasti transporta i energetike, digitalizacije i pomirenja i regionalne saradnje, zaključuje CEP.