Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije je objektivan presek stanja i Vlada Srbije tako treba i da ga prihvati, ocenili su danas predstavnici civilnog sektora, a predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović je rekao da je najava novog tima za izradu Medijske strategije prositekla iz ispravnog čitanja Izveštaja.
Izveštaj je objektivan u odnosu na prethodne i pokazuje da je nivo spremnosti Srbije za pristupanje Evropskoj uniji (EU) isti kao i pre 1,5 godinu, iako je imala više vremena za usklađivanje, rečeno je na radnom doručku s novinarima koji je organizovao Centar za evropske politike (CEP).
Jučerašnja najava o ponovnom početku rada na Medijskoj strategiji je dobar korak, ocenio je Majstorović, s obzirom na to da dva uzastopna izveštaja EK ne beleže napredak u slobodi medija, što pali crvene lampice u Briselu i drugim članicama Unije.
On je ukazao da slično treba učinti i po dostavljanju mišljenja Venecijanske komisije na nacrt ustavnih promena u pravosuđu, sesti ponovo za sto i saslušati stručnu i zaintersovanu javnost.
Prema njegovim rečima, posebno su zabrinjavajuće ocene rada Skupštine Srbije, koja prema Izveštaju ne vrši ustavnu fiunkciju nadzora rada Vlade i ne razmatra izveštaje nezavisnih tela.
Ono što zabrinjava civilni sektor je činjenica da u poslednjih godinu i po dana, uprkos otvaranju pregovarčkih poglavlja, nije zabeležen pomak u spremnosti Srbije da postane članica Evropske unije.
Prema njegovoj oceni, Izveštaj treba čitati iz perspektive 2025.
Ukoliko Srbija želi da pristupi 2025. već 2023. godine moramo da okončamo neophodne reforme. Potrebno je mnogo više jasne i nedvosislene političke rešenosti da se ozbiljne reforme sprovedu, psoebno u obalsti vladavine prava, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovamog kriminala, rekao je i naveo da hitno treba doneti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Programska direktorka CEP Milena Lazarević je ukazala da prvi put Izveštaju ozbiljno ukazuje da Srbija ima problem administrativnih kapaciteta za proces evropskih integracija.
Kako je rekla, iako je do sad hvalila, EK korisiti eufemizme da Srbija treba da obrati pažnju na to, a ustvari prvi put upozorava da nema kadar koji može da nosi taj proces.
Izveštaj takođe nalazi da je čak 60 odsto najviših državnih službenika u statusu „vršilaca dužnosti“ – vd.
Lazarević je ukazala i na nalaz da javna uprava nije suštinski reformisana, da su otišli ljudi sa ključnih pozicija i ostale institucije bez potrebnih kadrova, kao i domovi zdravlja bez lekara i škole bez nastavnika.
Takođe je rekla da strateško planiranje razvoja Srbije ne funkcioniše, a buduće korišćenje strukurnih fondova EU od toga zavisi, koji godišnje iznose 1,5 milijarde evra.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović je ukazala da pohvale za ekonosmki napredak u Izveštaju se odnose na makroekonomske rezultate, ali ne i za boljitak u životnom standardu građaana Srbije, kako to tumače ovdašnji političari.
Imamo suficit u budžetu, konstatovala je, ko i na osnovu kog plana odlučuje gde odlazi taj novac, upitala je Dragojlović, dodajući da Srbij nema strategiju industrijskog razvoja.
Ona je zaključila da je prema izjavama evropskih zvaničnika sadašnjih godinu i po dana koje su presudne za sudbinu evropskih integracije Srbije i da ih treba shvatiti ozbiljno.
O najnovijem Izveštaju države članice EU će dati svoje Zaključke u junu i time se odrediti prema perspektivi Zapadnog Balkana u pristupu Uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
