CEP: Otvaranje poglavlja dobra vest za Srbiju

To Srbiju približava njenom cilju i priprema je da u narednom periodu postane deo moćnog jedinstvenog tržišta EU, istakao je Majstorović.

Prema njegovoj oceni, otvaranjem poglavlja 6 i 30 stiču se uslovi za nastavak ekonomskih reformi, u cilju unapređenja postojećih propisa i institucionalnog okruženja i njihovog usaglašavanja sa pravilima EU.

Uslovi poslovanja domaćih i stranih kompanija na ovaj će način biti značajno unapređeni, što bi trebalo da doprinese i većoj privlačnosti za ulaganja, razvoju trgovine i privrede i zapošljavanju u Srbiji, predvideo je Majstorović.

U saopštenju CEP se podseća da poglavlje 30 obuhvata propise kojima se uređuje Zajednička trgovinska politika EU, propise kojima se preuzimaju obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), međunarodnih trgovinskih ugovora koje EU ima sa trećim državama i propise koji se odnose na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU obezbeđuje državama u razvoju.

S obzirom da je Srbija jedna od poslednjih evropskih država koja nije članica STO, realno je očekivati da završetak pregovora u poglavlju 30 neće biti moguć bez pristupanja Srbije ovoj organizaciji, napominje CEP.

Više istraživačica i programska menadžerka u CEP, Sena Marić ističe da poglavlje 30 ima ogroman značaj za Srbiju, jer ona time postaje deo jedinstvene carinske unije i zajedničkog tržišta EU, najveće globalne trgovinske sile danas.

Usklađivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti i pristupanjem EU, objasnila je Marić, Srbija će unaprediti svoju pregovaračku poziciju na globalnim tržištima i biti zaštićena od nelojalne konkurencije.

„Istovremeno, Srbija će morati da stavi van snage ili da izmeni postojeće bilateralne sporazume o trgovinskoj i/ili ekonomskoj saradnji, kao i sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, uključujući Rusku Federaciju i CEFTA“, predočila je Marić.

Prema istraživanju CEP, srednjoročni uticaj ovih izmena imaće pozitivne efekte koji će značajno nadmašiti inicijalne troškove.

Prema oceni Marić, „koristi koje će Srbija imati su višestruke i direktno će se odraziti na povećanje ekonomske moći zemlje i životni standard građana, poboljšaće se institucionalna sigurnost i smanjiti rizik zemlje za investitore,“.

Ona ističe da će to „na duži rok dovesti do povećanja konkurentnosti srpskih kompanija i omogućiti privlačenje investicija“.

„U nastavku pregovora ključno je fokusirati se na sprovođenje neophodnih zakonodavnih i institucionalnih reformi, kao i na snažniju kampanju informisanja o potrebi prilagođavanja privrede na ove izmene, kako bi spremno dočekali pristupanje EU“, naglasila je Marić.

Kad je u pitanju poglavlje 6, ono se tiče prava osnivanja i obavljanja delatnosti privrednih društava u državama članicama EU, kao i korporativnog računovodstva i revizije.

U ovoj oblasti, Srbija je do sada postigla dobar nivo usklađenosti, o čemu svedoči i podatak da je prethodnih godina Evropska komisija ocenjivala napredak u ovom poglavlju visokim ocenama.

Očekuje se da će, kao uslov za zatvaranje pregovora u ovom poglavlju, Srbija morati da u potpunosti usaglasi svoje zakone sa propisima EU, posebno one koji uređuju oblast tržišta kapitala i privrednih društava.

„Ipak, ne smemo zaboraviti da je uslov svih uslova napredak u poglavljima 23 i 24“, upozorava Majstorović i podseća da ovoga puta nije ostvarena saglasnost među 28 država članica u vezi ispunjavanja obaveza Srbije koje proističu iz pregovaračkog okvira.

„Ovaj okvir je jasno odredio da će napredak Srbije u pregovorima zavisiti od napretka u reformama u oblasti vladavine prava. Dakle pravila su poznata“, naglasio je Majstorović.

U skladu sa tim pravilima, Srbija je pripemila Akcione planove koje je potrebno i primeniti, poručio je Majstorović i podsetio da bi ti planovi trebalo da doprinesu boljoj pravnoj sigurnosti građana Srbije i „koje niko sa strane nije nametao“.

Imajući u vidu generalno povoljniju klimu unutar same EU prema proširenju i da će ovaj proces dobiti na intenzitetu posle objavljivanja Strategije proširenja na Zapadni Balkan u februaru 2018. godine, ključno je da proces revizije akcionih planova za poglavlja 23 i 24 počne ubrzo nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije.

„Neophodno je da ova revizija bude transparentno urađena i da ponovo uključi predstavnike civilnog društva, te da se u otvorenom dijalogu dođe do zajedničkog razumevanja objektivno definisanih mera, realističnih rokova i kapaciteta za njihovu primenu“, zaključio je Majstorović.