CEP: Šta nas čeka pod estonskim predsedavanjem

„Srbija može očekivati nastavak pozitivnog trenda u pogledu dinamike otvaranja novih pregovaračkih poglavlja tokom estonskog predsedavanja, naročito imajući u vidu da je Estonija poznata kao efektivan pregovarač i konstruktivan partner unutar EU,“ kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

„Od Estonije se u narednih šest meseci može očekivati konstruktivan pristup u pregovaračkom procesu sa Srbijom i nastojanje da spreči eventualno nametanje nerešenih bilateralnih pitanja sa susedima kao kočnicu otvaranju novih poglavlja. Ovo je i jedna vrsta obaveze predsedavajuće države, koja treba da bude nezavisni moderator procesa unutar Saveta ministara EU“, objašnjava Lazarevićeva.

Srbija trenutno ima spremne pregovaračke pozicije za tri poglavlja: 6 – pravo privrednih društava; 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom i 33 – finansijska i budžetska pitanja, a srpski zvaničnici takođe najavljuju pripremu pozicija za još nekoliko poglavlja tokom estonskog predsedavanja.

Ipak, kako naglašava Sena Marić, viša istraživačica u CEP-u, ne sme se zaboraviti da je otvaranje novih poglavlja uslovljeno napretkom u poglavljima 23 i 24 (pravosuđe, ljudska prava, borba protiv korupcije i bezbednost), koja zajedno sa poglavljem 35 imaju potencijal da blokiraju celokupan pregovarački proces ukoliko države članice ocene da nije ostvaren očekivani napredak.

„Nedavno objavljeni izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24 ukazuje na zabrinjavajući zastoj ili spor napredak, između ostalog, u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije. Ovakav razvoj događaja može potencijalno odložiti otvaranje novih poglavlja, ukoliko ne dođe do vidljivijih pomaka. Sa druge strane, u poglavlju 35 trenutno nema problema s obzirom da je za zastoj u nastavku dijaloga zaslužna kosovska strana. Pregovarački proces trenutno, dakle, nije u senci visoke politike što je do sad najčešće bio slučaj i to bi Srbija trebalo maksimalno da iskoristi“, kaže Sena Marić.

Takođe, Marićeva upozorava da je Estonija posebno zainteresovana za politiku Srbije prema Rusiji u kontekstu poglavlja 31, koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

„Od Srbije se očekuje da „postepeno usaglasi“ svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, što u konkretnom slučaju znači da se priključi EU u primeni ekonomskih sankcija prema Rusiji. Može se očekivati da će Estonija insistirati na ovom pitanju tokom svog predsedavanja, što govori o kompleksnosti ovog poglavlja i mogućnosti da se i ono ispreči Srbiji kao problem u nastavku pregovaračkog procesa“, navodi Marićeva.