Uoči otvaranja pregovora o poglavljima 6 Kompanijsko pravo i 30 Ekonomski odnosi s inostranstvom Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a, kaže da su to „veoma dobre vesti koje Srbiju približavaju njenom cilju i pripreme Srbiju da u narednom periodu postane deo moćnog jedinstvenog tržišta Evropske unije“.
Kako se navodi u saopštenju CEP-a, otvaranjem poglavlja 6 i 30 stiču se uslovi da se nastave ekonomske reforme u cilju unapređenja postojećih propisa i institucionalnog okruženja i njihovog usaglašavanja sa pravilima EU. Uslovi poslovanja domaćih i stranih kompanija na ovaj će način biti značajno unapređeni, što bi trebalo da doprinese i većoj privlačnosti za ulaganja, razvoju trgovine i privrede i zapošljavanju u Srbiji.
Poglavlje 30 obuhvata propise kojima se uređuje Zajednička trgovinska politika Evropske unije, propise kojima se preuzimaju obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), međunarodnih trgovinskih ugovora koje EU ima sa trećim državama i propise koji se odnose na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU obezbeđuje državama u razvoju. Obzirom da je Srbija jedna od poslednjih evropskih država koja nije članica STO, realno je očekivati da završetak pregovora u poglavlju 30 neće biti moguće bez pristupanja Srbije ovoj organizaciji.
„Poglavlje 30 ima ogroman značaj za našu zemlju jer ona time postaje deo jedinstvene carinske unije i zajedničkog tržišta EU, najveće globalne trgovinske sile danas. Usklađivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti i pristupanjem EU, Srbija će unaprediti svoju pregovaračku poziciju na globalnim tržištima i biti zaštićena od nelojalne konkurencije. Istovremeno, Srbija će morati da stavi van snage ili da izmeni postojeće bilateralne sporazume o trgovinskoj i/ili ekonomskoj saradnji, kao i sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, uključujući Rusku Federaciju i CEFTA”, analiza je Sene Marić, više istraživačice i programske menadžerke u CEP-u.
Prema istraživanju Centra za evropske politike, srednjoročni uticaj ovih izmena imaće pozitivne efekte koji će značajno nadmašiti inicijalne troškove.
„Koristi koje će Srbija imati su višestruke i direktno će se odraziti na povećanje ekonomske moći zemlje i životni standard građana, poboljšaće se institucionalna sigurnost i smanjiti rizik zemlje za investitore, što će na duži rok dovesti do povećanja konkurentnosti srpskih kompanija i omogućiti privlačenje investicija. U nastavku pregovora ključno je fokusirati se na sprovođenje neophodnih zakonodavnih i institucionalnih reformi, kao i na snažniju kampanju informisanja o potrebi prilagođavanja privrede na ove izmene kako bi spremno dočekali pristupanje EU”, smatra Marić.
Kad je u pitanju poglavlje 6, оno se tiče prava osnivanja i obavljanja delatnosti privrednih društava u državama članicama EU, kao i korporativnog računovodstva i revizije. U ovoj oblasti, Srbija je do sada postigla dobar nivo usklađenosti, o čemu svedoči i podatak da je prethodnih godina Evropska komisija ocenjivala napredak u ovom poglavlju visokim ocenama. Očekuje se da će kao uslov za zatvaranje pregovora u ovom poglavlju Srbija morati da u potpunosti usaglasi svoje zakone sa propisima EU, posebno one koji uređuju oblast tržišta kapitala i privrednih društava.
Ipak, ne smemo zaboraviti da je uslov svih uslova napredak u poglavljima 23 i 24, upozorio je Srđan Majstorović. Činjenica je da ovoga puta nije ostvarena saglasnost među 28 država članica u vezi ispunjavanja obaveza Srbije koje proističu iz pregovaračkog okvira. „Ovaj okvir je jasno odredio da će napredak Srbije u pregovorima zavisiti od napretka u reformama u oblasti vladavine prava. Dakle pravila su poznata. U skladu sa tim pravilima Srbija je pripemila Akcione planove koje je potrebno i primeniti. Podsećam, radi se o našim planovima koji bi trebalo da doprinesu boljoj pravnoj sigurnosti građana Srbije i koje niko sa strane nije nametao“, rekao je Majstorović.
IImajući u vidu generalno povoljniju klimu unutar same EU prema proširenju i da će ovaj proces dobiti na intenzitetu nakon objavljivanja Strategije proširenja na zapadni Balkan u februaru 2018. godine, ključno je da proces revizije akcionih planova za poglavlja 23 i 24 počne ubrzo nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije. „Neophodno je da ova revizija bude transparentno urađena i da ponovo uključi predstavnike civilnog društva, te da se u otvorenom dijalogu dođe do zajedničkog razumevanja objektivno definisanih mera, realističnih rokova i kapaciteta za njihovu primenu“, poručuje Majstorović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
