Foto: EPA-EFE/ JULIEN WARNANDPredsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, rekao je da ukoliko bi građani Srbije smenili režim Aleksandra Vučića i izabrali političku opciju, odnosno stranku čiji je on lider, Srbiji bi od tog trenutka trebalo četiri godine da završi pregovore sa EU, a šest da postane punopravna članica.
Nezavisno od toga ko je autor ove izjave, Nemanja Štiplija, glavni urednik European Western Balkans kaže za Danas da je rok od četiri godine realan, ali samo pod vrlo jasnim uslovima, od kojih je najvažnija borba protiv korupcije.
Goran Miletić, direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, s druge strane, kritičniji je u odnosu na to od koga dolazi tvrdnja o četiri godine za završetak pregovora sa Unijom, navevši da „opozicione stranke često oklevaju da iznose jasne stavove u vezi različitih pitanja, naprimer u vezi sa ratnim zločinima, Prajdom, napadom na Rome, zakona o istopolnim partnerstvima…“.
Dragan Đilas je rekao da poslednjih pet godina Srbija nazaduje u procesu evrointegracija koji podrazumeva borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisno pravosuđe, slobodu medija, jer, kako je istakao, napredak u ovim oblastima nije odgovarao vlasti.
– Zato bi približavanje Srbije EU, odnosno reforme, skratile vlast Aleksandra Vučića i značile bi politički kraj za ovakav SNS i SPS. Suština je da mi ne treba da idemo u EU zbog Evrope, nego zbog nas, jer ako Srbija sprovede reforme i uredi sistem, za EU Srbija će biti još jedna uređena zemlja, a za nas je to ostvarenje onoga što zaista sanjamo – bolje plate, bolje zdravstvo, obazovanje, nezavisno pravosuđe, smanjenje korupcije, slobodni mediji – naveo je Đilas.
Hrvatska je uhapsila Sanadera…
Prema rečima Nemanje Štiplije, brzina evropskog puta Srbije zavisila je od spremnosti političkih elita da sprovedu reforme.
– Dakle, nemoguće je ići ka EU a da se ne urade reforme koje se tiču stanja demokratije u zemlji i vladavina prava. Samo te reforme trasiraju evropski put Srbije. Pitanja Rusije i Kosova su pitanja koja koriste političari kako bi opravdali tu svoju sporost u sprovođenju reformi – kaže naš sagovornik.
Kao primer je potom naveo slučaj ulaska Hrvatske u EU, odnosno hapšenja Ive Sanadera, nekadašnjeg premijera te susedne države.
– Taj primer je pokazao elitama u Srbiji ali i u svim drugim zemljama, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, da ako žele da urade reforme i da budu članice Unije, to moraju da plate ozbiljnom borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, za šta ovi režimi nisu dovoljno spremni – kaže Štiplija.
Prema njegovim rečima, Srbija je imala prilike da deo reformi završi do 2017, odnosno 2019. godine, u skladu sa nekim prethodnim strategijama, ali tu je došlo do ozbiljnijeg zastoja koji traje već nekoliko godina.
Reforme nisu bolne za građane, već za vlast jer udaraju po njihovim interesima
– Nažalost, ne vidimo nikakvu želju političkih elita da se što pre krene u reforme. Najvažnije je to da Srbija bude potpuno spremna i da u momentu kada se to malo nešto otškrinu vrata EU, da Srbija bude ta koja će prva biti u redu za ulazak u EU – kaže Štiplija.
Završetak pristupnih pregovora za četiri godine je realan rok, ističe, s obzirom na to da Srbija pregovora punih šest godina.
– Verujem da je dosta toga urađeno u tehničkom delu. Dakle, nije Srbija na početku procesa. Pojedine zemlje istočnog bloka, poput Slovačke, su zaista u vrlo kratkom roku završile taj proces. To što zovemo najbolnije reforme – reč je o reformama koje nisu bolne za građane već za vladajući strukturu, jer te reforme udaraju vladajuću strukturu tamo gde su njihovi interesi – a to su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala – zaključuje Nemanja Štiplija.
Opozicija je populistička, a to nije evropski put
Goran Miletić podseća da se Izjava Dragana Đilasa odnosi na to da bi SSP, ukoliko bi došao na vlast završio pregovore o članstvu za četiri godine.
Ovo je hipotetički moguće, ali je potrebno da SSP i partije koje bi vršile vlast urade dosta toga što se tiče vladavine prava, slobode medija, ljudskih prava diskriminisanih grupa, suočavanja sa prošlošću, itd – kaže naš sagovornik.
Kako dodaje, mnoge od ovih tema su veštački učinjene nepopularnimm i predstavljene kao nešto antisrpsko, iako to nije tako.
– Partije koje bi želele brzo završe pregovore sa EU bi morale da zauzmu jasne i evropske, a ne populističke stavove. Mnogo toga je odavno već naša međunarodna obaveza kao članice Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, ali opozicione stranke često oklevaju da iznose jasne stavove u vezi sa različitim pitanjima. Naprimer, ratnih zločina, Prajda, napada na Rome, zakona o istopolnim partnerstvima… Podrška uvođenju sankcija Rusiji je ispravna politika, ali svakako nije dovoljna – zaključuje Goran Miletić.
Dokle da izdržavamo?
Podsetimo, Dragan Đilas je istakao da, kada je reč o uvođenju sakcija Rusiji, ako „želimo da napredujemo moramo uvesti delimične sankcije Ruskoj Federaciji“, odnosno da se već kasni sa tom odlukom, a posledice se osećaju sve više.
– Oni koji lagodno pričaju da nema opasnosti od izolacije i sankcija ili oni koji kažu – pa i da se desi izdržaćemo – pitam – dokle da izdržavamo!? Decenijama slušamo samo da izdržimo sankcije, pa ratove, pa bombardovanje… ajde da počnemo napokon da živimo umesto što izdržavamo. Zato moramo da sprovedemo reforme i postanemo sastavni deo Evropske unije – rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
