Kako su agenti CIA pomagali u potrazi za Mladićem pre 20 godina?

Neuspešni pokušaji hapšenja

Kako je tada preneo AP, američka obaveštajna služba CIA je 2003. godine učestvovala u više desetina operacija sa ciljem hapšenja Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, optuženog za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine. U intervjuu koji je preneo i dnevni list Danas, Živković je otkrio da su dogovori o saradnji postignuti sa državnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom, direktorom CIA Džordžom Tenetom i drugim visokim američkim zvaničnicima.

Tadašnja strategija bila je da se Mladić uhapsi dok se kreće između lokacija u Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali se, prema rečima tadašnjih srpskih vlasti, suočavala s nizom prepreka, uključujući i curenje informacija.

Politički pritisak i Haški tribunal

Hapšenje Mladića tada je bilo ključno pitanje u odnosima Srbije i međunarodne zajednice. Pritisak Haškog tribunala i zapadnih zemalja bio je intenzivan, a Srbija je morala da dokaže spremnost za saradnju kako bi nastavila put ka evropskim integracijama i dobijanju finansijske podrške.

U isto vreme, bilo je očigledno da unutar srpskih struktura postoje snage koje nisu bile zainteresovane za izručenje Mladića, što je dodatno otežavalo operacije hapšenja.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Mladićevo hapšenje godinama kasnije

Ratko Mladić je izbegavao hapšenje sve do maja 2011. godine, kada je konačno uhapšen u Srbiji, u mestu Lazarevo. Njegovo skrivanje trajalo je gotovo 16 godina, a uprkos angažmanu stranih i domaćih službi, bio je jedan od najduže traženih haških optuženika.

Danas, iz perspektive 2024. godine, ovaj period predstavlja ključan deo savremene srpske istorije, kada se Srbija nalazila između zahteva međunarodne zajednice i unutrašnjih otpora prema saradnji sa Tribunalom. Hapšenje i kasnija presuda Mladiću na doživotnu kaznu zatvora i dalje su predmet političkih i društvenih podela u regionu.

Kako je general Vinko Pandurević završio pred Haškim tribunalom

Pre 20 godina, general Vinko Pandurević, bivši komandant Zvorničke brigade Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, odlučio je da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu. U razgovoru sa ministrom pravde Srbije, Zoranom Stojkovićem, istakao je da se na taj korak odlučio „u interesu države, naroda i svoje porodice“, pisao je tada Danas.

Kontekst i značaj odluke

Pandurevića je Haški tribunal optužio za ratne zločine počinjene 1995. godine u Srebrenici. U optužnici je navedeno da je tokom sukoba u Bosni i Hercegovini imao komandnu odgovornost u Vojsci RS. Njegova predaja deo je šireg procesa saradnje Srbije i Republike Srpske sa Međunarodnim sudom za ratne zločine, što je u tom periodu bio jedan od ključnih zahteva međunarodne zajednice prema vlastima u Beogradu i Banjaluci.

Zvanični Beograd je ovaj potez ocenio kao primer „dobre saradnje“ i „ispunjavanja međunarodnih obaveza“. Odlazak Pandurevića u Hag deo je napora tadašnje vlade Srbije i tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore da ubrzaju procese približavanja evropskim integracijama.

Uloga Pandurevića u Vojsci RS

Rođen 1959. godine u Jasiku, Pandurević je u Vojsci RS zauzimao važne pozicije. Početkom rata u BiH bio je zamenik komandanta Drinskog korpusa, a 1997. godine premešten je u štab Vojske RS. Haška optužnica tereti ga za zločine nad civilima u Srebrenici i okolnim područjima.

Šira politička slika

U isto vreme, Srbija je bila pod pritiskom međunarodne zajednice da ubrza izručenja optuženih za ratne zločine. Vlada SAD tada je nudila pomoć Srbiji u procesu hapšenja optuženih, a pritisci su dolazili i iz Evropske unije. Pored Pandurevića, u tom periodu aktuelno je bilo i pitanje generala Nebojše Pavkovića, bivšeg šefa Generalštaba Vojske Jugoslavije, čija lokacija tadašnjim vlastima navodno nije bila poznata.

Gde su sada?

Vinko Pandurević je u Hagu osuđen na 13 godina zatvora, ali je pušten na slobodu 2015. godine nakon odslužene dve trećine kazne. Danas živi u Srbiji, a povremeno se pojavljuje u javnosti komentarišući teme iz oblasti vojne istorije i geopolitike.

Odluke o izručenju haških optuženika, koje su pre 20 godina izazivale velike političke polemike u Srbiji, danas se uglavnom posmatraju kao neophodan korak u procesu evropskih integracija i normalizacije odnosa u regionu.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.