Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu Foto: N1Poslanici Evropskog parlamenta su u dva amandmana na Nacrt rezolucije o Srbiji predložili da se zatraži da Rusko srpski humanitarni centar (RSHC) bude transparentniji, odnosno da bude ukinut.
Centar se, pak, od početka invazije Rusije na Ukrajinu nije oglašavao u vezi sa svojom eventualnom uključenošću bilo koje vrste u taj sukob, pa i kada je pitan, izuzev što je u javnost procurila informacija da “posreduje” u iznajmljivanju stanova za Ruse koji nakon izbijanja rata sve učestalije napuštaju zemlju.
Srpsko ruski centar su od samog formiranja, pre deset godina, pratile i kontroverze, među kojima je jedna od najvećih sumnja da je reč o ruskoj obaveštajnoj, pa i vojnoj bazi, na osetljivoj lokaciji, nadomak NATO baze na Kosovu i Metohiji.
Spekulacije ove vrste plasirane su uglavnom iz zapadnih krugova, dok su ih Moskva i Beograd negirali, tražeći pritom za osoblje RSHC diplomatski status, koji do danas nije stigao zbog “velikog otpora iz Evropske unije”.
Demantovao ih je i sam Centar, u retkim i kontrolisanim prilikama, kada je za medije otvarao svoja vrata u Nišu.
Javnost ne zna šta sve Centar konkretno radi
“Postojanje RSHC se doživljava kao vrlo kontroverzno, između ostalog, i zbog toga što je njegov rad krajnje netransparentan. Javnost skoro ništa ne zna o njegovim konkretnim aktivnostima. I ja, kao građanin Niša, ne znam prirodu i funkciju tog centra. Bio je, recimo, požar u Niškoj Banji, goreo je hotel ‘Partizan’, izgoreo je skoro do temelja, a ekipa RSHC nije bilo, iako su brzo mogle da stignu. Predlažem, zato, da RSHC posle deset godina postojanja javno objavi šta je za to vreme uradio – koje je požare ugasio, koje humanitarne akcije imao, koju opremu donirao”, rekao je za Danas Dragan Milić, osnivač i predsednik Kluba srpsko – američkog prijateljstva.
Milić, koji je i direktor Klinike za kardiohirurgiju i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Nišu, kazao je da, koliko mu je poznato, RSHC nije, recimo, ni na koji način pomogao niškom Univerzitetskom kliničkom centru.
Za razliku od njega, Vlada i Vojska SAD su UKC-u i drugim zdravstvenim ustanovama u Nišu i okolini donirale više od dva miliona evra, od kojih je samo Klinika za kardiohirurgiju dobila oko 800.000 evra u opremi, rekao je on.
Za ovakvu, konkretnu pomoć nije bilo potrebno osnivanje bilo kakvog humanitarnog centra, dodao je.
Centar posreduje u iznajmljivanju stanova za Ruse koji su otišli iz zemlje
General Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije Srbije, kazao je za Danas da “srž” RSHC čini najsavremeniji trenažer za obuku jedinica protivpožarne zaštite, kakav postoji samo u Moskvi.
Zbog interesovanja zemalja u okruženju za obuku svojih jedinica protivpožarne zaštite, u planu je nabavka još jednog trenažera. Većinu zaposlenih u Centru čine gradjani Srbije, a naš gradjanin je i zamenik direktora Centra, rekao je.
“Dakle, na osnovu ljudskih i materijalnih kapaciteta, nema govora da Centar može da se bavi obaveštajno-izvidjačkom aktivnošću. Po svojoj mreži i statusu pre bi Naftna industrija Srbije (NIS) mogla da predstavlja obaveštajni punkt ruske obaveštajne službe”, ocenio je Stojanović.
On je dodao da su neki zahtevi evroparlamentaraca da se RSHC zatvori “deo kordinisane agende naših vlasti i EU u pripremi domaćeg javnog mnjenja za uvodjenje sankcija Ruskoj Federaciji”.
Prema njegovim rečima, kontroverzne priče o prirodi ovog centra “više pokreće neko iz Srbije nego što to čini neko iz međunarodne zajednice, a pre svega Zapada”.
Centar su, uostalom, pre izvesnog vremena posetili predstavnici Ambasade SAD, kojima je “transparentno predočeno čime se on bavi”.
Miloš Kocić, menadžer niške agencije Bulevar nekretnine, ukazao je nadavno na jednu od novih “dealtnosti” RSHC, koju je “uveo” rat u Ukrajini.
On je za Danas kazao da od početka tog sukoba “Rusi u Niš stižu preko Rusko-srpskog humanitarnog centra, u grupama od desetak”, a da se njihovoj agenciji “za iznajmljivanje stanova obraćaju i RSHC i oni pojedinačno“.
Vulin kaže da je Centar pomagao za vreme pandemije, javnost za to ne zna
Prema pisanju Nova.rs, u Evropskom parlamentu je ovih dana šestoro poslanika Evropske narodne partije, čija je članica i Srpska napredna stranka, podnelo amandaman na Nacrt rezolucije o Srbiji, u kojem se srpske vlasti pozivaju da “obezbede više transparentnosti o ulozi i aktivnostima takozvanog humanitarnog centra”.
Poslanici su naveli i da „žale“ zbog postojanja RSHC.
Drugi amandman podnela je Viola fon Kramon, poslanica Evropskih zelenih i izvestilac EP za Kosovo, koja je praktično zatražila da RSHC bude ukinut.
Ona je u amandmanu pozvala Srbiju da „odmah prekine svu vojnu saradnju sa Rusijom, koja se često kamuflira kao civilne aktivnosti, kao što je ‘regionalni humanitarni centar’ u Nišu“.
Nekoliko dana ranije, a povodom decenije postojanja RSHC, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin ocenio je da je taj centar “svojim radom i djelovanjem opravdao svrhu postojanja, iako je mnogo puta napadan i zloupotrebljavan za političku borbu protiv Srbije i Rusije”.
On je kazao da je RSHC “svoj puni smisao postojanja pokazao kada je Srbiji i srpskom narodu bilo najteže, i 2014. godine, za vreme katastrofalnih poplava, ali i za vrijeme pandemije virusa korona”.
Javnost, inače, nije upoznata sa delovanjem ovog centra za vreme pandemije.
Odlazeći predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, koji sam za sebe kaže da “ima posebnu odgovornost, zato što je formirao Centar zajedno sa tadašnjim ruskim ministrom za vanredne situacije Sergejom Šojgujem”, nije odgovorio na pitanja Danasa u vezi sa predlozima amandamana evroparlamentaraca.
I RSHC je uskratio odgovore na naša pitanja, koja su mu od rata u Ukrajini poslata nekoliko puta, kako bi javnost saznala da li je sam centar, a posebno negovo ljudsko, eventualno uključeno u taj sukob, i na koji način.
Diplomatski status
Sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima osoblja Srpsko- ruskog humanitarnog centra je “na čekanju” od avgusta 2014. godine.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je još u maju 2017. godine kazao da “to pitanje mora da se reši ili da se Centar ugasi”, precizirajući da Rusija, zbog neusvajanja Sporazuma, ne izdvaja novac za njegovo finansiranje.
Ambasada SAD je tada iznela stav da RSHC ne treba da dobije diplomatski status jer ništa ne ukazuje na takvu potrebu.
Prema pisanju medija, diplomatski status bi značio imunitet od krivičnih dela za osoblje Centra, a odnosio bi se i na tranzit robe, koja bi mogla bez kontrole i provere da ulazi i prolazi kroz Srbiju.
Špijunski centar
Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot kazao je u junu 2017. da RSHC u Nišu “jeste dobar razlog za zabrinutost” i da je pitanje za Vladu Srbije “šta Rusi, ustvari, rade u tom Centru”.
Prethodno je visoki zvaničnik Stejt Departmenta Hojt Brajan Jia izrazio zabrinutost SAD da bi RSHC “mogao da postane špijunski”, a da će Srbija, ukoliko to dozvoli Rusiji, “izgubiti kontrolu nad delom svoje teritorije”.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odbacila je takve tvrdnje američkih diplomata, nazvavši ih “apsurnim” i “hladnoratovskom tradicijom Amerike”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
