CINS: Kako je SNS od podstanara došao do milionskih nekretnina

Osim za potrebe stranke, nekretnine mogu da služe kao jemstvo za kredit, a bez obzira da li ih je kupila svojim ili novcem građana, stranka može i da ih proda.

Kada se iz pravca Subotice prođe kroz centar Palića i krene ka Tresetiškom jezeru, nailazi se na asfaltirani put jedva širok da se dva automobila mimoiđu. Tamo gde se put račva, umesto asfalta samo zemlja i rizla.

Put preseca državne njive i prolazi pored čarde na jezeru. U jednom trenutku nailazi na znak sa ispisanim upozorenjem: PRIVATAN POSED – ZABRANJEN PROLAZ!.

Na 670 metara od znaka nalazi se živopisni salaš sa bazenom i kućica u dvorištu, koje su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) obišli.

Ove građevine su u vlasništvu Srpske napredne stranke (SNS).

Istraživanje CINS-a pokazuje kako je SNS od stranke bez nekretnina po dolasku na vlast, postao vlasnik građevinskih objekata i zemljišta vrednosti iznad 224 miliona dinara. Vladajuća partija je 2014. po hitnom postupku izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti čime je strankama omogućeno da kupuju nekretnine i novcem iz budžeta. Ipak, iako partije formalno prijavljuju da li su nekretninu kupile javnim ili privatnim novcem, u praksi je to teško kontrolisati, smatraju sagovornici CINS-a.

SNS je ovaj vojvođanski salaš platio nešto više od 7,1 milion dinara u julu 2019. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u pitanju su objekti površine skoro 700 kvadrata.

Iako nije poznato šta se sve nalazi unutra i u koje sve svrhe se koristi salaš nadomak mađarske granice, najmanje u dva navrata prošle godine tamo je održana edukacija za polaznike Akademije za mlade lidere SNS-a. Predavač je bila novinarka TV Pink i bivša supruga predsednika Aleksandra Vučića, Ksenija Vučić.

Šta je SNS Akademija?

Akademija mladih lidera za cilj ima edukaciju mladih članova SNS-a, kroz predavanja na različite političke teme, sa naglaskom na debatovanje i javni nastup.

Akademijom upravlja Fondacija za srpski narod i državu koju je u septembru 2019. osnovao SNS. Statut Fondacije je potpisao lično Aleksandar Vučić.

Inače, tri meseca pre osnivanja ove fondacije, SNS je platio Institutu za javnu politiku, čiji je zastupnik Vladimir Beba Popović, 1,6 miliona dinara za kreiranje programa za edukaciju.

Kroz prostorije na Paliću prodefilovao je i niz državnih i stranačkih funkcionera – od ministra finansija Siniše Malog, preko v.d. direktora Pošte Srbije Zorana Đorđevića, do predsednika Srbije i naprednjaka Vučića.

Na SNS salašu jedno popodne proveo je i psiholog i nekadašnji poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Žarko Korać. Kaže da je pozvan pre dve godine kada je Akademija „bila na početku“, kako bi polaznici „naučili da razgovaraju sa nekim ko drugačije razmišlja“. Za to je, kaže, uzeo i mali honorar.

„Ja sam samo dovezen i vraćen nazad. (…) Oni (polaznici Akademije, prim.nov.) su bili jako pristojni, moram da kažem. Ali sam posle čuo da se niko iz te grupe nije učlanio u SNS“, rekao je Korać za CINS.

Korać nije mogao da kaže šta se sve nalazi u ovim prostorijama, ali misli da tamo omladinci spavaju.

Deo salaša od 146 metara kvadratnih, građen bez dozvole, u vlasništvu je Dejana Matića, bivšeg predsednika Opštine Zemun i aktuelnog v. d. direktora Uprave za zajedničke poslove.

Uprkos tome što u poslednjem izveštaju o imovini i prihodima krajem prošle godine Matić nije prijavio vlasništvo nad nekretninom, u Agenciji za sprečavanje korupcije za CINS kažu da nisu primetili nepravilnosti i da protiv njega neće pokretati postupak.

Sve SNS nekretnine

CINS je ranije pisao o prostorijama na Novom Beogradu, u tzv. Starom Merkatoru, gde se nalazi sedište stranke. Te prostorije su pripadale firmi Vetfarm koja je otišla u stečaj pa ih je konzorcijum od 27 ljudi, uglavnom iz Kruševca, na čelu sa tadašnjim lokalnim odbornikom SNS-a Veliborom Jovanovićem, na licitaciji kupio za oko 250 hiljada evra.

SNS-u su ih donirali 2017. godine, ali kako je CINS saznao vrednost tog poklona je daleko premašila dozvoljenu vrednost, zbog čega Agencija za sprečavanje korupcije ispituje čitav slučaj.

Međutim, nedugo nakon salaša u Subotici, u avgustu 2019. naprednjaci su u Starom Merkatoru kupili još jedan poslovni prostor, od 418 kvadrata. Za to su, prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), platili 43,5 miliona dinara.

U pitanju je nekoliko kancelarija u kojima se nalazila firma Beolink. Vlasnica prostora bila je supruga direktora te firme, Saše Stojkovića, koji kaže da je kupoprodajni ugovor potpisan sa Vučićem.

DRI je kupovinu navela u revizorskom izveštaju za 2019. godinu, ali je odbila da CINS-u dostavi podatke iz kupoprodajnog ugovora. Kako su nam rekli, reč je o poslovnoj tajni.

Na istoj adresi, CINS otkriva, SNS je postao vlasnik još jednog prostora – od 268 kvadratnih metara, koji su 2020. stavili pod hipoteku kod Halk banke.

SNS ima još jednu nekretninu kod granice, ovog puta srpsko-rumunske.

U Srpskoj Crnji, malom banatskom mestu, vladajuća stranka je vlasnik prizemnog tržnog centra.

Prema podacima sa katastra nepokretnosti objekat se prostire na 384 kvadratnih metara, a stranka poseduje i poljanu iza objekta. Međutim, osim šestosobnog lokala u kom je smešten Opštinski odbor stranke, SNS nije vlasnik ostalih lokala u tržnom centru.

U jednom od njih nalazi se kafić. Vlasnik Aleksandar Zukić kaže da je SNS kupio lokal pre dve godine.

CINS je ovo pokušao da potvrdi, međutim, broj telefona lokalnog odbora koji se nalazi na sajtu SNS-a nije u funkciji. Novinari su stupili u kontakt sa službenicom Opštinske uprave Anom Grahovac koja je obećala da će dati broj sekretaru naprednjaka u Srpskoj Crnji, ali se on nije javio.

Iz SNS-a nisu odgovorili na pitanja koja smo im poslali.

Ranije smo pisali i da je SNS u februaru 2016. postao vlasnik i lokala u Kruševcu. Naime, Velibor Jovanović je predvodio konzorcijum od 20 građana koji je kupio prostorije u Balkanskoj ulici u centru ovog grada, a dva meseca kasnije ih je donirao SNS-u. Prostorije su u vreme kupovine vredele nešto više od 13 miliona dinara.

Druge stranke podstanari

Do 2014. godine političke partije su mogle da kupuju prostorije samo od svog novca. Međutim, izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti strankama je omogućila da i novcem iz budžeta kupuju nekretnine koje će koristiti za potrebe stranke.

Izmene su predložili poslanici SNS-a, a za predstavnika predlagača ovog akta izabran je tadašnji narodni poslanik Zoran Babić.

Pre usvajanja izmena je Tatjana Babić, tada direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, upozoravala da bi stranke mogle da kupe više nekretnina „koje bi mogle biti korišćene za svrhu koja značajnije izlazi iz okvira političkih aktivnosti“.