Glas od devet hiljada: Sve se plaća, a da li se i sve vraća?

Čitaocima ovih redova se verovatno makar jednom desilo da ih pre izbora pozove nepoznat broj i pita da li će glasati i da li će glasati za SNS, te da isti poziv usledi i na dan izbora.

Čovek bi pomislio da su to aktivisti SNS-a, omladinci koji malo lepe plakate, malo se mrznu na štandovima, a malo zovu građane.

CINS-ova priča pokazuje da se odlazi i korak dalje, ali i potvrđuje o kolikoj je mašineriji tu zapravo reč. Agencija za hostese „M&J Lady Hostese“ nepoznata je široj javnosti, ali Prointer je ipak zvučnije ime.

Firma dovođenja u vezu sa bivšim predsednikom FSS-a Slavišom Kokezom ustupila je svoje prostorije naprednjacima za potrebe kol centra.

Zatim, u sve je uključen i Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB), organizacije u čijem se vrhu nalaze studenti koji biraju da se režimu ne zameraju.

Oni su na čelu fakultetskih studentskih organizacija, poput „Evropskog studentskog foruma“ sa Fakulteta političkih nauka, Studentskog parlamenta i Studentske konferencije (SKONUS), koji često sarađuju i sa ministrima, državnim sekretarima…

U prostorijama CEROB-a deli se novac onima koji rad u kol centru prihvate.

Rekli bi zli jezici da su ove „usluge“ zapravo protivusluge vlasti, kompenzacija za dobijene milionske tendere i projekte, da nije slučajno što je generalni sekretar CEROB-a Ognjen Kočević 2019. bio ispred RTS-a u koji su upali opozicionari, kako bi pružio podršku radnicima RTS-a. Da nije slučajno ni to što kritički mediji počesto pišu o milionskim tenderima koje dobija „Prointer“.

Dodatan je problem ono na šta je CINS-u ukazao profesor FPN-a Dušan Vučićević. Jasan primer „kupovine glasova“ je krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna.

Naime, dnevnica se dobija za rad do dana izbora, ali i za zvanje na sam dan glasanja. Ipak, da bi se dnevnica dobila potreban je fotografisani glasački listić sa zaokruženim brojem ispred liste „Srbija ne sme da stane“.

Glas na izborima naprednjaci vrednuju ravno 9.000 dinara.

Kada se na sve doda i to da jedna stranka, sasvim slučajno vladajuća, ima bazu u kojoj se nalaze svi građani, bez obzira za koga glasaju, jasno je da se radi o nizu krivičnih dela.

Sve se plaća, a da li se i sve vraća? Naprednjaci svoje usluge sebi bliskim firmama i organizacijama očito naplaćuju.

Iznenađenje bi bilo da za krivična dela odgovaraju pred tužilaštvom koje drže pod kontrolom.