Članice EU u dilemi: Šta se dešava sa restriktivnim merama prema Kosovu?

Potparol Evropske unije Peter Stano izjavio je 16. oktobra, odgovarajući na pitanja novinara, da o ukidanju restriktivnih mera ne odlučuju ni Kosovo ni premijer Aljbin Kurti, već zemlje članice EU.

Kosovski premijer je tokom samita Briselskog procesa podršku za ukidanje mera tražio i od nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanskog šefa diplomatije Antionia Tajanija.

Nemčkom kancelaru rekao je da volju Srbije za normalizacijom odnosa pokazuju njene rezerve prema primeni Ohridskog sporazima i neizručenje Milana Radoičića, ali i njegove grupe za koju već postoji optužnica Državnog tužilaštva Kosova.

Na ukidanju mera Priština insistira od prvog dana, a kao svoj glavni argument ističu da je Kosovo ispunilo veći deo zahteva Unije.

Stano je ponovio da je u junu Visoki predstavnik Žozep Borelj izdao sopštenje u ime Unije po pitanju ukidanja mera, nakon čega je usledio izveštaj visokog predstavnika o ispunjavanju zahteva EU od strane Kosova i da među državama članicama u Savetu Evrope nastavljaju razgovori na ovu temu.

Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35, podseća da su mere uvedene na predlog Viskog predstavnika Borelja bile odgovor na upada specijalnih policijskih snaga u administrativne opštinske objekte na severu Kosova.

– Tada je određen uslov od tri tačke za ukidanje kaznenih mera, koji su uključivali rad izabranih albanskih gradonačelnika sa alternativnih lokacija, povlačenje specijalnih policijskih snaga iz administrativnih objekata i organizovanje novih lokalnih izbora na kojima bi izašli Srbi – pojašnjava naš sagovornik.

Mijačić dodaje da pored toga što Priština nije ispunila sve zahteve koje postavila Unija, jedan od razloga zašto su mere ostale na sazi jeste da se u međuvremenu politička i bezbednosna situacija na Severu iskomplikovala mnogobrojnim jendostranim aktima Vlade Kosova.

Uprkos činjenici da su ove mere za Evropsku komisiju obavezuujuće, naš sagovornik ističe da su za neke zemlje članice one bile samo mrtvo slovo na papiru, buduću da su održavani međudržavni sastanci na visokom nivou van okvira Dijaloga Beograda i Prištine.

– Hrvatska i Nemačka su među prvima prekršile pravilo da se sankcionišu bilateralni sastanci na visokom nivou, osim ako nisu deo Dijaloga. Ironijom sudbine, jedini sastanak koji je otkazan u okviru ovih mera je bio sastanak ministra Rašića u Briselu – kaže.

Mijačić podseća da je blo više pokušaja da se mere ukinu, ali da je glavni razlog za njihov ostanak na snazi manjak konsenzusa među zemljama članica, izazavan upravo ponašanjem Vlade Kosova.

– I pored svega u junu ove godine Borelj je dao pismenu preporuku da se ukinu kaznene mere, ali to se još uvek nije desilo – dodaje.

Kako pojašnjava naš sagovornik, sada postoji realan problem za kosovske vlasti jer zbog mera Kosovo neće moći da povuče prvu tranšu iz Plana rasta ukoliko su kaznene mere još uvek na snazi, te samim tim ovaj finansijski instrument koji treba dati novi zamah u EU integracijama gubi na značaju.

– Sa druge strane, Kosovo nije pokazalo konstruktivnost kada je u pitanju rešavanje pitanja dinarskog plaćanja ili formiranja ZSO, tu su i druga otvorena pitanja kao što je ograničenje uvoza gotovih proizvoda iz Srbije što je suprotno CEFTA sporazumu – ističe.

Mijačić zaključuje da je upravo ovo razlog zašto su članice EU u dilemi „da li da nagrade Kosovo zbog svog lošeg ponašanja, ili će Kurtiju još jednom pogledati kroz prste“ u nadi da će se ponašanje kosovskog premijera promeniti u nekom narednom periodu, ali da ćemo jasan odgovor na pitanja o daljem razvoju situacije dobiti u marednih nekoliko nedelja.

Podsećamo, Kosovu su nakon sukoba u Zvečanu između pripadnika KFOR-a i Srba u maju prošle godine, uvedene kaznene mere, uglavnom u vidu suspenzije finansiranja investicionih projekata.