Ćorović: Srbija da konačno prihvati činjenično stanje na terenu da Kosovo odavno nije naše

Ona je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova ukazala da postoji rizik sukoba i da to nisu pokazali samo nedavni događaji.

Ćorović smatra da iz fokusa stalno izmiču životi običnih, malih ljudi, njihova strašna svakodnevica i činjenica da su između čekića i nakovnja, „između katastrofalne politike Beograda i politike Prištine koja često nije ni blagonaklona, ni korektna“.

Ona je rekla da sporazum Beograda i Prištine „odavno predaja“ i ocenila da ne zna zašto su se Beograd i Priština tokom godina toliko sporazumevali „kada je do predaje došlo praktično već 1999. godine“.

Prema njenom mišljenju, sporazum je samo samo uvođenje u administrativne tokove, što može da traje mnogo godina, „ali to u krajnjoj liniji ne zanima mnogo međunarodnu zajednicu, važno da je predaja obavljena 1999. godine Kumanovskim sporazumom“.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-severu-kosova-pretresi-vise-lokacija-u-vezi-napada-u-banjskoj/

Upitana da li bi format razgovora između Beograda i Prištine trebalo da ostane na nivou dosadašnjeg dijaloga ili je potrebna međunarodna konferencija, Ćorović je odgovorila da ništa od toga ne radi dovoljno dobro, „jer smo videli da dijalog nema svrhe“.

Ona sumnja da bi konferencija imala nekakvog smisla i da je međunarodna zajednica odgovorna za takav „mlaki tok stvari“.

Ćorović je naglasila da zamrznuti konflikt odgovara „samo onima koji bi da kradu, švercuju i da na severu Kosova prave crnu neuralgičku tačku kriminala“.

Zbog toga zamrznuti konflikt, po njenom viđenju, nikako i ničemu dobrom ne može da vodi.

„Misllim da bi Kosovo trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama i, kao istoričarka umetnosti, mislim da će na taj način naša neverovatno vredna kulturna baština biti mnogo zaštićenija i neće biti prepuštena bašibozuku kao do sada“, rekla je Ćorović.

U vezi sa dilemom Evropska uniija ili Kosovo, ona je naglasila da „uopšte ne postoji ili-ili, jer Kosovo nemamo skoro 25 godina“.

Istakla je da, uz sve primebe koje ima na ponašanje evropske administracije i njen licemeran odnos prema čitavom regionu, Ćorović ipak bira Evropu, „jer izbora nema, jedan je put“.

Prema njenom stavu, Zajednica srpskih opština bi trebalo da postoji, jer je „činjenica da sever Kosova praktično nikada nije bio albanski“.

Smatra da je pitanje samo kako će se ta zajednica zvati i predviđa „da ćemo izgleda morati da obaramo ruke onako kako su to činile Grčka i Severna Makedonija“.

Ćorović u potpunosti podržava ideju da Srbi na Kosovu imaju neku vrstu autonomije, „ali nikako da oni u potpunosti zavise od Beograda, pogotovo ne na način na koji su zavisili do sada“.

Ona je navela da u okolnostima „kada nemamo medije, kada ne postoji nikakav javni dijalog, ni primisao da otvoreno i argumentovano može da se razgovara“, ne bi trebalo raspisivati referendum u vezi sa rešavanjem kosovskog problema.

Zaključila je da bi u sadašnjim uslovima raspisivanje referenduma opet bila „mimikrija i laž koju živimo već dugo, a koja je u proteklih 12 godina dobila monstruozne razmere“.