Čotrić: Rumuni nisu u raju, ali su izašli iz komunističkog pakla 1foto EPA/ROBERT GHEMENT

Kako se danas gleda na pad komunističkog režima bračnog para Čaušesku u Rumuniji, pitanje je na koje odgovor daju sagovornici Danasa.

Aleksandar Čotrić, zamenik predsednika Srpskog pokreta obnove, kaže da je odlazio u Rumuniju dok je bračni par Čaušesku vladao tom zemljom. On se priseća da je prodavnicama video samo nekoliko tegli zimnice i svinjske kosti, te da su u restoranima imali samo napitak od cikorije koji je po boji ličio na kafu.

– Propisana temperatura zimi u stanovima bila je do 12 stepeni. Ljudi su živeli u bedi, ali i strahu od svemoćne Sekuritatee. Rumuni su u veličanstvenoj Revoluciji, za samo desetak dana, svrgli diktatorski par i raščistili s komunizmom. Nama je za to u Srbiji trebalo još desetak godina. Zato je Rumunija u NATO-u od 2004. godine, a u EU od 2007. I sada često odlazim u Rumuniju. Rumuni nisu u raju, ali su izašli iz komunističkog pakla – smatra Čotrić.

Istoričar Nikola Samardžić ukazuje da ne postoji neko univerzalno gledište ili tumačenje na pomenutu temu.

– U Jugoslaviji je tada bilo simpatija za pobunu u Rumuniji. Šteta je jer, u događajima koji su usledili u Jugoslaviji, nije primenjeno načelo promene političkog sistema, nego su se menjale etničke granice. Inače sam protivnik smrtne kazne i doživotne robije, tako da je taj aspekt događaja za mene uvek bio duboko tragičan – ističe Samardžić.

Sociolog Đokica Jovanović navodi da se tadašnji režim u Rumuniji raspao sam od sebe i doveo do dubokog nezadovoljstva.

Prema njegovim rečima, nešto pre pada režima je počela besomučna politika štednje, pa ljudi čak nisu smeli da imaju jače sijalice u kući od 40 vati, a televizijski program se završavao negde oko osam sati.

– Tako da je Rumunija tada učinila nešto što je i uspešno, a u suštini besmisleno – vratila je sve strane dugove. Sada nema nijedne normalne zemlje koja vraća te strane dugove i koja nije zadužena u inostranstvu. Mislim da je to možda bio okidač, jer je to dovelo do velikog osiromašenja inače siromašnog stanovništva. Još uvek nisam siguran da se radilo o nekakvoj potrebi za demokratizacijom društva, jer istočna Evropa to ni dan-danas ne artikuliše u punoj meri. I ta garnitura koja je vodila puč je bila, u stvari, sastavni deo vrhova nomenklature. Sveukupno, ja mislim da se radi o tom urušavanju takve vrste dirigovanog državnog socijalizma, koji je imao mnoge karakteristike rudimentarnog državnog – objašnjava Jovanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari