Bitno je da su razgovori počeli. Oni su na početku i biće još nekoliko sesija do početka izborne kampanje.
Za sada su pozicije prilično udaljene i sagovornici se slažu da se ni oko čega ne slažu, ali ne isključujem mogućnost da se postigne dogovor oko najvažnijih tema razgovora. Konflikti počinju kada prestane razgovor, i obrnuto. Zato je uvek bolja i mršava nagodba, nego debela parnica, kaže za Danas Aleksandar Čotrić, zamenik predsednika Srpskog pokreta obnove i narodni poslanik, komentarišući razgovore vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
* Verujete li da će okrugli stolovi na FPN-u dovesti do pozitivnih promena na političkoj sceni Srbije?
– Nadam se da na ovom okruglom stolu neće biti „okruglo, pa na ćoše“, odnosno da se ne razgovara radi razgovora, već radi konkretnih rezultata. Ti razgovori mogu dovesti do određenih poboljšanja izbornog zakona ili bar primene njegovih odredbi.
* Budući da se bavite politikom od obnavljanja višestranačja u Srbiji, uviđate li bilo kakve sličnosti između aktuelnih sastanaka vlasti i opozicije i razgovora na iste teme vođenih tokom režima Slobodana Miloševića?
– Sa Miloševićem razgovora o izbornim uslovima nikada nije ni bilo. Bili smo prinuđeni da učestvujemo u izbornoj trci na sto metara u kojoj je protivnik već bio pedeset metara ispred, a nama su bile vezane i ruke i noge i oči. Diktator je, doduše, o nekim drugim temama razgovarao s nekim predstavnicima opozicije, i to onim koji su pristajali da kod njega tajno dolaze na Dedinje. Kad je SPO bio opozicija režimu Slobodana Miloševića borili smo se protiv vlasti koja je ratovala sa susedima, sukobljavala se sa celim svetom, bila srasla s kriminalom, ekonomski uništavala zemlju, likvidirala političke protivnike… RTS, ili kako ju je Vuk Drašković nazvao „TV Bastilja“ bila je jedina televizija koja je mogla da se gleda na teritoriji cele Srbije, a ona je kao Černobilj lažima o SPO i njegovom lideru kontaminirala kompletan medijski prostor. Ne vidim sličnost između ovog i onog vremena, pa ni između ondašnje i sadašnje vlasti.
* Kako komentarišete poruke predstavnika Saveza za Srbiju da će taj opozicioni blok verovatno bojkotovati izbore?
– Uvek je lepše pobediti protivnika koji se bori, nego koji se unapred preda. Mislim da problem opozicije nisu izborni uslovi koji su, takvi kakvi su, nepromenjeni 20 godina, već nemanje jasnog programa, ni strateškog cilja. Ni kada je reč o članstvu u NATO alijansi, Evropskoj uniji, regionalnoj saradnji i pomirenju, Kosovu…
* Da li će SPO ponovo izaći na izbore na listi SNS-a?
– Mi u SPO-u, pre svega, podržavamo opredeljenje predsednika Srbije da se nastave i ubrzaju evropske integracije Srbije i da se pitanje Kosova ne pretvara u „zamrznuti konflikt“, već da se rešava aktivnim pristupom koji će dovesti do obostrano prihvatljivog rešenja i pune zaštite Srba i njihove verske i kulturne baštine na tom prostoru. Dosadašnja sedmogodišnja saradnja dve stranke bila je uz mnogo razumevanja za stavove koje delimo i poštovanja određenih razlika koje među nama postoje, pa verujem da će tako biti i ubuduće.
* U svojstvu narodnog poslanika često putujete u države Balkana i jugoistočne Evrope, poput Bugarske, Rumunije, Grčke, Albanije… Koji su, prema Vašem mišljenju, najveći problemi sa kojima se suočavaju narodi na ovim prostorima? Ima li nade da će odnosi među zemljama regiona uskoro biti unapređeni?
– Pred Balkanom i Evropom su dva puta, kako je to još davno rekao tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković: „Ili će se Balkan evropeizovati, ili će se Evropa balkanizovati“. Verujem u ovaj prvi ishod. Sve zemlje koje ste pomenuli već su, ili u Evropskoj uniji ili u NATO-u. Članstvo u ovim organizacijama donelo im je mnogo toga dobrog, pre svega mir, stabilnost, ekonomski napredak, veće plate i penzije, bolje životne uslove, zdraviju hranu i vodu, mogućnost putovanja, zapošljavanja, školovanja i lečenja na celom prostoru Evropske unije. NATO je garant bezbednosti i suvereniteta svake svoje članice, a sve odluke u ovoj vojno-političkoj organizaciji donose se konsenzusom. Članstvo Srbije u evroatlantskim organizacijama znači saradnju sa svim susedima, mnogo više razumevanja, deljenja zajedničke sudbine i beskonfliktno rešavanje mogućih sporova. U suprotnom, možemo da postanemo poligon za nadmetanje velikih sila i njihova žrtva, a tamo kuda prolaze slonovi, trava je pogažena.
Srbi i Albanci zaslužuju pomirenje
* Zemlje Kvinte su pozvale Beograd i Prištinu da se vrate za pregovarački sto. Smatrate li da će u dogledno vreme biti „raspleten kosovski čvor“?
– Razgovori su prekinuti zbog enormnog povećanja taksi koje je Priština uvela za robu iz centralne Srbije. Kosovo u septembru očekuju parlamentarni izbori i nastavak razgovora može se očekivati tek po formiranju nove vlade u Prištini i ukidanju taksi od sto odsto na srpske proizvode. Zato je veliko pitanje kada će do toga doći. Nije toliko ni bitno da se postavljaju određeni rokovi do kojih se mora postići sporazum, koliko je značajno da on bude obostrano prihvatljiv i održiv. Srbi i Albanci imali su tešku prošlost i zaslužuju pomirenje i bolju budućnost u ujedinjenoj Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.