Bujanovac, Preševo i Medveđa su i sada izuzetno osetljive sredine, sa krhkim balansom u međuetničkim odnosima.
Zato i dalje potreban aktivan pristup svih državnih institucija, ali i međunarodne zajednice, pre svega OEBS, da se taj balans ne ugrozi, izjavio je za FoNet prvi predsednik Koordinacionog tela za te tri opštine Nebojša Čović.
“Posle decenija napora da lokalna vlast bude multietnička i potpuno inkluzivna, posle decenija tužakanja predstavnicima diplomatskog kora i međunarodnih organizacija od dela albanskih političkih stranaka iz ovog dela Srbije, koje su se neprestano žalile da ovaj proces nije onoliko brz koliko bi oni želeli da bude, razočaravajuće je da se još jednom ispostavilo da ni 20 godina nije bilo dovoljno da albanski političari na jugu centralne Srbije do kraja razumeju i prihvate suštinu multietničkog i inkluzivnog demokratskog društva”, rekao je Čović.
On smatra da “formiranje etnički čiste lokalne vlasti u Bujanovcu, u opštini u kojoj etnički Albanci čine svega nešto iznad 50% ukupnog stanovništva”, nije dobro za ovu opštinu i region.
“Iako se već 15 godina ne bavim aktivno ovim pitanjem, izgubljeni životi pripadnika naših službi bezbednosti i nedužnih građana tokom ove krize i godina velikog napora i energije koju sam sa svim saradnicima uložio da oružje utihne i sve zajednice prepoznaju značaj i snagu multietničkog društva, daju mi za pravo da ne ostanem nem na nepodnošljivu lakoću nemešanja u svoj posao svih onih čija je dužnost bila da sačuvaju ovaj krhki balans”, dodao je Čović.
On kaže kako “nema nikakve sumnje da je dobro što su svi politički predstavnici albanske zajednice konačno odlučili da se potpuno uključe u demokratske procese u zemlji i apsolutno podržavam tezu da u demokratskom sistemu politički činioci sami donose odluku o eventualnim koalicijama i formiranju izvršne vlasti”, ali upozorava da se “radi o još uvek izuzetno osetljivoj sredini, sa krhkim balansom u međuetničkim odnosima“.
Upravo zato Čović sugeriše da je „i dalje je potreban aktivan poseban pristup svih naših nadležnih institucija ali i medjunarodne zajednice, pre svega OEBS, da se taj balans ne ugrozi”.
“Etnički čista albanska koalicija u bujanovačkoj lokalnoj samoupravi direktan je ‘rezultat’ višednevnog pritiska albanskog ministra spoljnih poslova Genta Cakaja, inače poreklom sa Kosova, poznatog po ekspanzionističkim stavovima, koji se na društvenim mrežama i hvalio da je ovo njegov uspeh”, ocenjuje Čović.
On upozorava da je “Cakaj, zvaničnik države koja otvoreno svojim stavovima ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, početkom juna je bez ikakvog nadzora danima boravio na jugu centralne Srbije i vršio pritisak na političke stranke etničkih Albanaca, da, u osnovi, postanu deo problema, a ne zajedničkog rešenja i multietničkog društva, u koje je država od 2001. godine uložila enormne materijalne i ostale resurse”.
Začuđujuće je da su naše nadležne institucije dozvolile Cakaju da danima rovari i huška albansku nacionalnu zajednicu na jugu centralne Srbije bez ikakvog nadzora, ocenio je Čović..
„Pošto se u diplomatskim odnosima sve zasniva na reciprocitetu, legitimno je postaviti pitanje da li naš ministar spoljnih poslova Ivica Dačić može da ode u Albaniju i danima instruira tamošnju srpsku zajednicu? Naročito ako se ima u vidu da su Srbi u Albaniji prisilno asimilovani, da su im menjana imena i sistematski gušeni identitet i vera”, rekao je Čović.
On kaže kako mu je teško da razume „zvaničan stav čelnika Koordinacionog tela koji, pre svega, sede u Beogradu, a ne u Bujanovcu, Preševu ili Medveđi, čime potpuno obesmišljavaju ono što bi trebalo da bude njihov posao za koji primaju platu“. „I, konačno, čudi i upadljiv izostanak bilo kakve reakcije ili komentara OEBS i ostalih međunarodnih činilaca koji decenijama prate stepen uspešnosti sprovođenja Programa”, rekao je Čović.
On kaže kako “nema ni tračak sumnje da je ceo ovaj manevar napravljen da se destabilizuje jug centralne Srbije i da se pokuša da se u dijalogu Srbije sa prištinskim političarima u Briselu napravi paralela sa ZSO, što je zapravo Tačijev plan od samog početka”. Stoga, ocenjuje Čović, još više čudi što, pored indoletnosti nadležnih institucija, i neki od domaćih medija “zakopavaju” ovu vest i time „podgrevaju nesuvisle kuloarske priče da se zapravo radi o tajnom dogovoru sa Hašimom Tačijem“ i da je „to razlog pasivnog i nezainteresovanog pristupa i izostanka bilo kakve reakcije“.
“Da i ne pominjem koliko ovakav pristup usložnjava ionako težak sizifovski posao naše delegacije na briselskim pregovorima, na čelu sa predsednikom Vučićem, i potkopava naše napore da se dođe do rešenja kojim bi bili zaštićeni naši vitalni nacionalni interesi”, rekao je Čović.
On je poručio kako je, zbog svega toga, „apsolutno neophodno da se sve naše institucije hitno probude iz zimskog sna i počnu da rade svoj posao“. „Rešenje za ovakvu situaciju svakako postoji i apsolutno je neophodno da ono bude u skladu sa najvišim demokratskim standardima“, rekao je Čović za FoNet i upozorio da je najopasnije „nastaviti sa saozavaravanjem da će se stvari rešiti same od sebe”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.