Crkva i politika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I sam pokojni Amfilohije je izjavio da je u izbor patrijarha bila umesana sluzba. Vrlo je malo onih, cak i u crkvi koji veruju u lutriju kada se izvlaci jedan od tri kandidata, u samoj Patrijarsiji je rasirena prica da je u svoje vreme na sve tri ceduljice bilo ime Pavla, a Germana da i ne pominjemo. Tesko je da poverujemo da ce se dugogodisnja tradicija naglo da se u ova vunena vremena promeni, zato sa sigurnoscu ocekujem da favorit AV Porfirije bude voljom Bozijom pobednik na izvlacenju.

   1. Slazem se u potpunosti, Porfirije je dokazani kadar mada je moguce da „bosanski lobi“ ustolici svog Jefrema Dodikovog duhovnika

2. Da je Crkva oslonac primitivizmu i retrogradnosti je očgledno i sa izborom Vučića za apsolutnog vladara njegove države koju i dalje nazivamo Srbijom. Jer ga podržava SPC, zašta je on plaća parama iz budžeta, sada prisvojen od strane vladara, a na radost primtivne svetine.
   Zbog lažne vere u nepostojećga Boga čovečanistvo duhovno zaostaje, a što koristi zlo u čoveku, koji s tim zlom u sebi vladaju čovečanstvom. Srbija je najočigledniji primer.
   Svetini je propala nada u obećanja Miloševića, i ovih koji sada vladaju, i divili se Idolu lude pameti, da će Srbi sve okolne narode staviti pod svoj nadzor, sada im preostalo da se uzdaju u mnogo stariji, a vrhovni Idol – Crkva – slepoumno verujući da iza nje stoji sam Bog, koga inače nema van Čoveka.
   Da smo još uvek na stramputici, potrvdili ste i vi u Danasu, jer ste ignorisali poruku Imperije SAD, koju je preneo filosof Škeljzen Maljići, čiji ste napis objavili 28.11. Ja sam za tu nameru Admistracije novoizabranog Predsednika doznao iz Amerrike, pa sam pripremio kometar na kolumnu g. Maljićija. Kada niste objavili posumnjao sam u nekog nedovljno učenog moderatora. No kako drugih komentara nije bilo (!?) poslao sam skraćenu verziju, koju opet niste objavili. Evo sada prilažem taj kraći komentar jer ima veze sa temom: Srbija ne može postati članica EU dok ne sarađuje na svim poljima sa susednim državama, naročito sa onima s kojima su ubijali ljude. To nam stalno poručuju iz Brisela, aka ima ko to da čuje i razume. Nije to nova Jugoslavija, već Evropa, kad već nismo umeli da sačuvamo bratsku zajednicu Jugoslovena.
   A za Srbiju to bi bio jedini spas od samih Srba. A Srbi bi uvideli ono što već znaju Crnogorci, da smo sa Albancima po karakteru najbliži narod. Mada kod njih ne može neki kao Vučić da preuzme svu vlast i da sve ostale pravi budale.
   Pomisilo sam da u ovoj kakofoniji vesti šta nam to radi Vladar i njegova bulumenta, niste se setili vaše objave od 07. avgusta 2018, naslolvjene:
   Na marginama godišnjeg zasedanja članica ASEAN u Singapur
   Vrtoglavi uspon „azijskog Balkana“
   Evo i odlomka koji dokazuje da samo saradnja suseda može voditi u napredak:: „Udruženje zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), koju su, 8. avgusta 1967, osnovali Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland sa ciljem da ubrzaju ekonomski i društveni razvoj tog područja. U međuvremenu, ASEAN se razvio a pridruženjem Bruneja, Vijetnama, Laosa, Mjanmara i Kambodže postao desetočlana zajednica locirana u centru Azije, na čvorištu Pacifika i Indijskog okeana, sa povšinom od oko 4,5 miliona kvadratnih kilometara. Procnjuje se da je 2017. državama članicama te asocijacije živelo više od 643 miliona ljudi. Kada je ASEAN osnovan, male nade polagane u opstanak te integracije u Jugoistočnoj Aziji koju je britanski istoričar Karl Alfred Fišer nazvao Balkanom Azije. No, ASEAN ne samo da je preživeo, već je postao uspešna asocijacija koja je sada usredsređena na unapređenje privrednog razvoja i ekonomske saradnje…Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda ukupan bruto domaći proizvod zemalja ASEAN u 2017. godini premašio je 2,73 biliona dolara što je tu zajednicu pozicioniralo ispred Velike Britanije (2,63 biliona dolara) i Indije sa BDP od 2,61 biliona. ASEAN je treća najveća privreda Azije i šesta najveća ekonomija na svetu…”