Crnjanski (CRTA): Kasno za popravljanje izbornih uslova

Direktorka nevladine organizacija CRTA Vukosava Crnjanski ocenila je da se izbori u Srbiji svode na samozadovoljstvo elita koje imaju bolju klijentelističku šemu, na šta se ne može pristati.

Kao društvo nismo preskočili lestvicu slobodnih i poštenih izbora, koje moramo vratiti javnosti, rekla je Crnjanski i napomenula da je i sada kasno za popravljanje izbornih uslova uoči izbora koji zemlju očekuju za 18 meseci.

Crnjanski je podsetila da je CRTA posle svojih sedam posmatračkih misija na izborima izradila pravilnike, preporuke, amandmane na zakone.

Uspeli smo da izradimo jedinstveni izborni zakon koji će u narednom periodu predstaviti javnosti, najavila je ona i dodala da su se akteri i nadležni kojima su se ranije obraćali oglušili na preporuke CRTA o unapređenju izbornih uslova.

Posledica je da su izborni uslovi i parlamentarni ambijent danas na najnižim granama u 30 godina višestranačja, ukazala je ona.

Crnjanski je istakla da CRTA ne traži puko usvajanje preporuka, ali traži ozbiljan dijalog i konsenzus.

Viši analitičar za javne politike na Institutu za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić ukazao je da demokratskih i nezavisnih institucija u Srbiji posle junskih izbora više nema.

Od kada je SNS sa koalicionom partnerima došla na vlast 2012. godine sistemski se radi na zarobljavanju jednog po jednog stuba demokratije, a prvo se krenulo od medija sa nacionalnom frekvencijom, ukazao je Cvijić.

Potom se krenulo sa vodećim dnevnim listovima, kada je stvorena nelojalna konkurencija finansiranjem tabloida, dodao je on i naveo da su usledili pritisci na sudove, pa potom na nezavisne institucije, isticanjem mandatana ombudsmanu i povereniku.

Sada doživljavamo sužavanje prostora za delovanje civilnog društva, pokušaja da se građani, umetnici, društvo potpuno ućutkaju ili ujarme, predočio je Cvijić.

Mi grešimo kada posmatramo ovu vlast kao diktaturu Kim Džon Una, ona to nije, naveo je on i dodao da ovde postoji privid „evropeizacije društva”.

Prihvatanje evrointegracija je bio uslov bez kojeg SNS nikad ne bi došla na vlast, jer je za tihu manjinu to bio signal da su se „vikend ratnici” unormalili. Otvoreno napuštanje evrointegracija bi ih srušilo sa vlasti, poručio je Cvijić.

Privid očuvanja državnih interesa na Kosovu i privid da na normalan način žele da pristupe normalizaciji odnosa sa Albancima, smatra Cvijić, drži međunarodnu zajednicu na strani režima kada oni to apsolutno ne zaslužuju.

Ova vlast reforme ne sprovodi radi uspostavljanje vladavine prava, već isključivo da bi izbegli packe iz Brisela i ako nešto podseća na pačiju školu, što bi rekla resorna ministarka (Jadranka Joksimović), to liči na vlast SNS, zaključio je Cvijić.