Crnogorska ambasadorka nepoželjna u Srbiji

Odluka Podgorice i Skoplja usledila je samo dan nakon što je Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da odgovori na pitanje „da li je nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije samouprave u skladu s međunarodnim pravom“.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremićizjavio je da je priznanje kosovske nezavisnosti palo utoliko teže zbog preksinoćnog ishoda glasanja u UN. „Ova odluka je doneta pod pritiskom onih čije su ideje i gledanje na kosovski problem poražene prilikom glasanja na Generalnoj skupštini. Pošto su ti pritisci odneli prevagu pri odlučivanju Vlade Crne Gore, mi smo se odlučili na ovakav korak“, izjavio je Jeremićkomentarišući pustupak prema ambasadorki Crne Gore.

Njegov crnogorski kolega Milan Roćen izjavio je da „žali“ zbog „ishitrene odluke Vlade Srbije“ i da Crna Gora neće preduzeti recipročne mere prema ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu, „na liniji svog opredeljenja da gradi odnose poverenja, uvažavanja i saradnje sa svim susedima, posebno sa Srbijom“.

Crnogorski ministar inostranih poslova dodao je da odluka Crne Gore nije doneta iza leđa Srbiji i da je ambasadorka Crne Gore u Beogradu o nameri obavesitla Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Makedonski ministar spoljnih poslova Antonijo Milošoski izrazio je uverenje da će Beograd „shvatiti“ odluku o priznavanju Kosova i dodao da ovaj korak „nije uperen protiv treće države“. Naveo je da Makedonija ima bogatu trgovinsku razmenu sa Srbijom i izrazio uverenje da će se to zadržati.

Pošto joj je uručena nota MIP Srbije da je persona non grata, Anka Vojvodićje izjavila da ta mera nije promišljena, ali da će je poštovati. „Nisam sigurna da je to dobar politički potez, ali kao ambasador svoje zemlje to stoički podnosim“, izjavila je ona. „Poštovanjem odluka drugih država svi pokazujemo svoje demokratske kapacitete. Nadam se da će naši odnosi u budućnosti da budu onakvi kakvi su bili do sada i da će se obezbediti stabilnost naših država i regiona u celini“, rekla je Vojvodić.

„Ovo je korak predviđen Akcionim planom Vlade Srbije. Mi smatramo da ovaj potez predstavlja adekvatnu meru s obzirom da zemlje regiona imaju posebnu odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu“, obrazložio je ovaj potez ministar Jeremić.

Ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac je izjavio da očekuje da će Srbija voditi računa o tome da crnogorski građani ne trpe zbog odluka koje će zvanični Beograd preduzeti zbog priznanja nezavisnosti Kosova, preneli su podgorički mediji. Lutovac je rekao da će odluka Podgorice dovesti do pogoršanja odnosa između dve zemlje, što je, kako je rekao, „Crnoj Gori na vreme i prijateljski predočeno“.

A obrazlažući detaljnije odluku o uskraćivanju gostoprimstva crnogorskoj ambasadorki, Vuk Jeremićje za RTS istakao da se Beograd odlučio za tu oštriju meru jer je odluka Podgorice o priznavanju Kosova usledila posle prekjučerašnjeg glasanja za srpsku rezoluciju u Savetu bezbednosti UN kojom se to pitanje prebacuje na teren međunarodnog prava.

„Prema našem mišljenju, zemlje koje su bile do sada uzdržane nemaju nikakvog razloga da to ne budu i dalje. Vlada Srbije je s obzirom na to odlučila da nastupi oštrije“, u skladu sa Akcionim planom, kazao je Jeremić. Šef srpske diplomatije izrazio je uverenje da za odluku vlasti u Podgorici ne postoji podrška većine građana te države. Jeremićje naglasio da oštar diplomatski odgovor Srbije nije usmeren protiv građana Crne Gore i te države, već„protiv režima koji je doneo takvu odluku“. On je istakao da će Srbija učiniti sve da očuva najbolje odnose sa Crnom Gorom i dodao da odluke vlasti ne smeju stati na put dobrim odnosima dve zemlje.

Jeremićje dodao i da je Srbija takođe bila izložena „najtežim pritiscima da odustane od rezolucije u UN“, ali da im oduprela „tako da ne može imati razumevanje za druge zemlje“. On je naveo da je bilo indikacija da će Crna Gora doneti odluku o priznanju, ali da je Srbija, nakon usvajanja njenog zahteva UN, očekivala od Makedonije i Crne Gore solidarnost i razumevanje. „Nijedna ozbiljna zemlja ne bi se nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN tako opredelila“, rekao je srpski ministar i dodao da je to najbolje pokazao slučaj Portugala, koji je Kosovo priznao pre zasedanja u Njujorku. Još je ocenio i da priznanje Kosova od strane najbližih suseda nije umanjilo pobedu Srbije u UN i dodao da ne očekuje nova priznanja.

Vuk Jeremićje naglasio da jučerašnja odluka Vlade Srbije o izmenama Akcionog plana, shodno kojima biti vraćeni srpski ambasadori koji su pozvani na konsultacije iz država koje su priznale nezavisnost Kosova, neće biti promenjena.

Odluci Vlade u Podgorici prethodio je sastanak lidera svih većih opozicionih stranaka sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. Oni, međutim, nisu uspeli da ga odvrate od namere Vlade Crne Gore da prizna Kosovo. Kako je saopštio predsednik Narodne stranke Predrag Popovićposle sastanka, Đukanovićnije ponudio uverljivu argumentaciju za razloge da Crna Gora u ovom trenutku prizna Kosovo.

Predsednik Srpske narodne stranke Andrija Mandićje rekao da je opozicija „učinila što je mogla“ a da će „ostalo reći narod“. Mandićnije rekao da li će opozicija, kako je ranije najavio, organizovati proteste zbog priznanja Kosova.Predsednik Pokreta za promjene Nebojša Medojevićje rekao da ta stranka neće organizovati akcije koje bi doprinosile političkim podelama i komplikovanju situacije u Crnoj Gori.

Da nema dileme da će Crna Gora priznati Kosovo najavili su prošlog petka u parlamentu Milo Đukanovići Milan Roćen, a pre dva dana i šef države Filip Vujanović. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapićje Vijestima kazao da je priznanje Kosova neraskidivi deo obaveza Crne Gore i doprinosa regionalnoj stabilnosti: „Crna Gora u skladu sa svojim nacionalnim interesima treba da ide dalje u realizaciju puta ka EU i NATO. Sastavni dio toga je naš odnos prema regionalnoj stabilnosti, a ključni element regionalne stabilnosti trenutno je Kosovo.“

Odlukci makedonske vlade prethodilo je usvajanje rezolucije o priznavanju Kosova u Sobranju, za koju je glasalo 85 poslanika. Protiv je bio samo predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljković, dok se od glasanja uzdržalo 16 poslanika Socijaldemokratskog saveza Makedonije. U raspravi o rezoluciji, koju su podneli poslanici dve albanske partije – Demokratske unije za integraciju i Demokratske partije Albanaca, poslanici opozicionog SDSM su optužili premijera Nikolu Gruevskog – koji se danas nije pojavio u skupštini – da beži od odgovornosti.

Bivši premijer iz redova SDSM Vlado Bučkovski upitao je Vladu zašto je pitanje priznavanja Kosova otvoreno dan nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je podržan zahtev Srbije da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu.

„Zašto sada? Da li je Makeodnija dogovorila kako će nas oslovljavati ta država (Kosovo)? Da li će to biti ustavnim imenom ili odrednicom BJRM? I kako će se sve ovo odraziti na ekonomske veze Makedonije i Srbije?“, upitao je Bučkovski. Niko iz vladajuće koalicije u parlamentu nije odgovorio na ta pitanja. Lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduh Tači rekao je da Kosovo i Albanija nikada nisu osporavali identitet Makedonije, ime države ili crkvu, „za razliku od nekih drugih suseda“.

Lider Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljkovičrekao je da ne treba razmišljati kako će Makedoniju oslovljavati „neka država koja i ne postoji“. Zahtev da parlament po hitnom postupku razmatra rezoluciju o priznavanju Kosova uputila su 23 poslanika Demokratske partije Albanaca (DPA) i Demokratske unije za integraciju (DUI).

Ukupno 50 zemalja priznalo Kosovo

Beograd – Nezavisno Kosovo do sada je priznalo 50 zemalja sveta, nakon što su to juče učinile Crna Gora i Makedonija. Od zemalja bivše Jugoslavije, Kosovo su prvo priznale Slovenija (5. marta), a potom i Hrvatska 19. marta. Crna Gora je do nedavno bila uzdržane po tom pitanju. BiH je saopštila da neće za sada priznati Kosovo, a parlament Republike Srpske je usvojio rezoluciju kojom se odbacuje jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Od 27 zemalja Evropske unije, samo njih pet nije priznalo Kosovo – Slovačka, Grčka, Kipar, Španija i Rumunija. Među prvim zemljama koje su priznale Kosovo odmah po njegovom proglašenju 17. februara, jesu Kostarika, Avganistan, Turska, SAD kao i velike evropske zemlje Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Od evropskih zemalja koje nisu clanice EU, Kosovo su priznale i Švajcarska, Island i Norveška. Nezavisnosti Kosova protive se dve stalne članice Saveta bezbednosti UN – Rusija i Kina, kao i Indonezija i još nekoliko bivših sovjetskih republika. Kosovo, kako su najavili, neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka, Libija, Burkina Faso i Južnoafrička Republika.

Persona non grata

1. Država kod koje se akredituje može u svako doba, i bez obaveze da obrazloži svoju odluku, obavestiti državu koja akredituje da je šef ili ma koji član diplomatskog osoblja misije persona non grata ili da ma koji drugi član osoblja misije nije prihvatljiv. Država koja akredituje će tada opozvati lice u pitanju ili će okončati njegove funkcije u toj misiji, prema slučaju. Neko lice može biti oglašeno kao persona non grata ili kao neprihvatljivo pre nego što dođe na teritoriju države kod koje se akredituje.

2. Ako država koja akredituje odbije da izvrši ili ne izvrši u razumnom roku obaveze koje preuzima shodno tački 1 ovog člana, država kod koje se akredituje može odbiti da licu o kome se radi prizna svojstvo člana misije.

(Član 9, Bečke konvencija o diplomatskim odnosima).