CRTA: Čak 10 odsto simpatizera vlasti za proteste i blokade 1foto FoNet Milica Vučković

Studentima koji već više od mesec dana blokiraju fakultete širom Srbije pošlo je za rukom nešto što do sada nije nikome. Ušli su među biračko telo vladajuće Srpske napredne stranke. To pokazuju podaci poslednje objavljenog istraživanja CRTE, u kojem se navodi da 10 odsto simpatizera stranaka na vlasti – podržava proteste.

Blokade podržava čak i četvrtina onih koji prate samo medije bliske vlasti, uprkos tome što do njih teže dolaze pravoremene infromacije. Iz CRTA za Novu pojašnjavaju da su razgovori studenata sa članovima porodica očigledno nadjačali režimsku propagandu sa nacionalnih TV frekvencija.

Studenti širom Srbije drže pod blokadom fakultete tražeći pre svega odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Da su studentske blokade ozbilino uzdrmale vlast pokazuju i konstantne izjave visokih funkcionera Srpske napredne stranke u kojima se protesti diskredituju na sve načine.

Neretko od predsednika Srbije Aleksandra Vučića možemo da čujemo kako se razmeće neimenovanim istraživanjima koja pokazuju kako građani blokade vide kao najveći problem, kako većina studenata želi da nastavi sa obavezama…

Međutim, podaci u javnom objavljenom istraživanju CRTE pokazuju drugačije. Čak 10 odsto simpatizera stranaka koje su na vlasti podržava proteste, a među onima koji podržavaju blokade je i četvrtina njih koji prate samo medije bliske vlasti.

Obajšnjenje ovih, u najmanju ruku intersantnih podataka iz istraživanja CRTE, najbolje pokazuje izjava koju je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić dao u intervjuu za novine „Nova“: „u izboru između vlasti i sopstvene dece ne može da postoji dilema…“.

Sa njim je saglasan i Vojislav Mihailović direktor javnomnjenskih istraživanja CRTA.

„Očigledno su studenti uradili dobar posao u razgovorima sa svojim porodicama i dodatno pojasnili svoje zahteve i razloge za proteste. Zato vidimo da 60 odsto građana podržava proteste i blokade i veruje u iskrenu želju studenata da istraju u traženju odgovornih za pad nadstrešnice“, kaže Mihailović.

Sagovornik Nove dalje pojašnjava:

„Dodatno, uprkos tome što televizija jeste i dalje jedan od glavnih izvora informisanja, sada vidimo da se građani znatno više (50 odsto) informišu kroz razgovore sa članovima porodice i prijateljima nego ranije. Ovakav način informisanja posebno je važan u trenucima društvenih kriza, ali i kada na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću gotovo da nema informacija o protestima i studentskim zahtevima.“

Napominje i da je za građane – korupcija goruća tema.

„Građani navode da je za njih korupcija jedan od trenutno najvećih problema. Tome treba dodati i da je ova tema posebno osetljiva za biračko telo vladajuće stranke koja je na vlast došla na temi borbe protiv korupcije“, kaže Mihailović.

Šta još piše u istraživanju CRTA

Čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice.

Više od polovine populacije (57 odsto) misli da se Srbija kreće u lošem pravcu, a trećina prepoznaje korupciju kao najveći problem s kojim se pojedinačno i kao društvo susrećemo.

Mnogo je više građana koji veruju u iskrene želje mladih da se utvrdi odgovornost za izgubljene živote (58 odsto) nego onih koji akcije studenata vide kao još jedan pokušaj domaćih i stranih neprijatelja da sruše Srbiju (33 odsto).

Građani imaju najviše poverenja u studente (44 odsto) da će oni istrajati u zahtevima da se uspostavi pravda a zatim u građane koje protestuju (37 odsto). Takvo poverenje u tužilaštvo ima 28, a u predsednika Republike 27 odsto ispitanika.

Polovina građana (51 odsto) ne misli da su protesti delo opozicije, usmereno na preuzimanje vlasti. Još više je onih (59 odsto) koji ne misle da su u incidente na protestima umešani tek “obični građani” koji su iznervirani zastojima u saobraćaju.

Po mišljenju najvećeg broja građana (48 odsto), političku odgovornost za pad nadstrešnice treba da snose nadležni ministri, a potom predsednik Republike (39 odsto). Krivična odgovornost je, kako smatra 67 odsto građana, na strani izvođača radova i, u nešto manjoj meri (58 odsto) na nadzornim organima.

Građani ne misle da bi rešenje za izlazak iz političke krize bio savetodavni, dakle neobavezujući referendum o poverenju predsedniku Republike, što je ideja potekla od predsednika. Ipak, u slučaju da dođe do referendumskog izjašnjavanja, u ovom trenutku bi 52 odsto građana uskratilo, a 34 odsto ukazalo poverenje predsedniku. U vezi s prevremenim izborima, mišljenja su podeljena, kao i o pitanju uslova u kojima bi izbori bili održani.

Loša ekonomska situacija u velikoj meri pogađa građane. Četvrtina ispitanika navodi inflaciju, a isto toliko nizak životni standard i siromaštvo kao najveće probleme s kojima se suočavaju. Svakog petog ispitanika najviše zabrinjava kriminal, a nešto manje od petine punoletnog stanovništa (18 odsto) uznemiravaju aktuelni protesti. Kosovo kao problem navodi 11 odsto građana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari