CRTA i Otvoreni parlament: Vlast zloupotrebljava parlament

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve je to kriv Đilas. I Jeremić. Pa i Borko. Ja da vam kažem.

2. За сваку тачку дн. реда потребно је одвојити време посвећено расправи о датој тачки; дужина тог времена треба да одговара броју унапред пријављених учесника за расправу; оно мора да има рок, тј. да се списак говорника „затвара“ после тог рока. Таква расправа мора да претходи и да се оконча пре јавног увођења амандмана на седници, и гласању о истим, а затим усвајању текста (закона).
   Амандмане нема право да подноси она група која је припремила текст/закон, у овом случају СНС, СПС. Зашто? Па зато што се подразумева да су све своје ставове унели у текст и претходно усвојили на Влади, коју сачињава управо та иста група, тј. СНС, СПС. Другим речима, амандмане подносе само они који нису учествовали у изради текста; подносе се писмено, за шта такође мора да се да рок; подносилац амандмана мора да има предвиђено време за његово представљање на пленуму; по правилу, амандмани се не подносе ако је унапред извесно да неће бити усвојени. Дакле, подношење безбројних амандмана за које се унапред зна да ће бити одбијени – безсмислено је. Али о њиховој оправданости свакако може да се говори током дебате.
   Они који не учествују у гласању о амандманима морали би бити третирани као одсутни са седнице, дакле без дневнице – не постоји пример да преко стотину присутних не гласа на предвиђени начин (за/против/уздржан), као што се то дешава у нашој Скупштини. Узгред, зашто је неки упорно називају парламентом, противно њеном уставном називу!?
   Рекламира се снижење цене у радњи; то што наши посланици „рекламирају“ зове се позив на повреду пословника.
   Право на одговор (илити реплику, како несрпски воле да говоре посланици) не сме да се даје током читавог заседања (илити несрпски „сесије“); напротив, право на одговор се пријављује одласком до секретара а председавајући, у зависности од броја таквих пријава оставља време за одговоре за крај дневне седнице; има се право на два одговора, први дужи, други пар минута. На тај начин је искључено „препуцавање“.
   Све наведено примењује се у Уједињеним нацијама. Каква су правила процедуре наше Скупштине види се са преноса седнице – дакле правила Скупштине немају везе са неким примером у неком другом угледном телу, у којем постоје утврђена и разумна правила а не пословник којим се посланици претварају у пиљарице.
   Ко је овакав скупштински пословник састављао? Ако су угледни правници, зашто нису проучили друга правила процедуре! Јер значајан део протраћеног времена, те свађе међу „поштованим дамама и господом (!)“ посланицима мора се приписати управо овако накарадном пословнику.