CRTA: Vlast mora da pokaže volju i promeni praksu urušavanja demokratije

Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber istakao je da je veoma skeptičan prema rezultatima međupartijskog dijaloga na način kako je postavljen.

Ovde se ne radi o problemu između opozicije i vlasti, to smo videli i na slučaju Severne Makedonije, već se radi o problemu nedemokratskih praksi vlasti, nepoštovanju demokratskih standarda i načela, objasnio je Biber.

Ako vlada to ne uradi svojom voljom, neće se promeniti ni zbog dijaloga, smatra on i dodaje da posle osam godina urušavanja demokratije u Srbiji nema signala vladajuće stranke i predsednika da postoji interes da se to promeni.

Ne treba vam dijalog ako je vlada jasna po pitanju vladavine prava i demokratije, predočio je Biber.

Biber je ocenio da nema sumnje da izbori u Srbiji nisu fer i slobodni, ali da ni bojkot opozicije, kao dugoročna strategija, nije dobar.

On je naveo primer Mađarske, Turske, pa čak i Belorusije gde je opozicija, uprkos tvrdim autoritarnim režimima, izašla na izbore i ostvarila neke pobede.

Izbori nisu prilika koju opozicija treba da propusti, ukazao je Biber i naglasio da su izbori alat, a opozicija to ovde predstavlja kao cilj.

Građane interesuje kvalitet života, a opozicija o tome ne priča i nema čime da mobiliše birače. Opozicija mora to da im ponudi, naveo je on.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Nebojša Vladisavljević saglasan je da ne treba očekivati da vlasti odjednom odluče da opoziciji u dijalogu daju neke značajnije koncesije.

Možda učine neki ustupak da bi dali utisak otvorenosti ili dobre volje, ali to neće imati nikakve efekte u realnosti, ukazao je on.

Problem je i u tome što opozicija, kao ključni aspekt svoje strategije pripreme za izbore, navodi razgovore sa vlastima, pa se stiče utisak da čekaju da se iskrcaju saveznici, u vidu EU, da im pomognu i pritisnu vlast, pa ćemo imati fer i poštene izbore, istakao je Vladisavljević.

Unija ima danas druge prioritete, ocenio je Vladisavljević, koji dodaje da vlast deluje na pritisak, ali pre svega onaj unutrašnji.

Vladisavljević je ocenio da je u Srbiji od 2010. godine na snazi bilo blago urušavanje dostignutih medijskih sloboda, ali da je to od 2012. godine sistemski proces.

Naročito posle 2014. godine, dodao je on, imate i situaciju da se održavaju izbori, ali koji nisu pošteni.

Vladisavljević je podsetio da je opozicija i 1997. godine bojkotovala izbore, a potom učestvovala na onima 2000. godine, kada su izborni uslovi bili lošiji, ali je opozicija procenila da ima kapacitet sa kojim može da pobedi.

Dakle, nije pitanje samo uslova, već i kapaciteta opozicije, objasnio je on.

Savetnik za medijske politike u Globalnom forumu za razvoj medija Tom Lo naveo je kao primer američke izbore tokom kojih su društvene mreže promenile algoritme kako bi dale na značaju istinitim i pravovremenim informacijama.

Možda bi rešenje bilo, za naredne izbore, sa tehnološkim kompanijama u regionu učiniti isto, dodao je on.

Izvršna direktorka Politikon mreže Jovana Marović navela je iskustva iz Crne Gore gde je opozicija, takođe, razmišljala o bojkotu dok nije došlo do velikog bunta građana zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Neke lekcije su naučene, a pre svega da je potrebno pokrenuti svest kod građana da demokratija i vladavina prava zavise od njih, rekla je Marović.

Kada je reč o grupisanju opozicije, Marović je dodala da ne bi rekla da su sazreli politički, a dokaz za to je kako se ponašaju posle formiranja nove vlasti.

Postignut je barem dogovor o nenapadanju i zajednička vizija šta su prioriteti za Crnu Goru. Sada 80 odsto građana misli da je moguće smeniti vlast na izborima, što nismo mogli zamisliti pre tri meseca posle 30 godina jedne iste vlasti i duboko ukorenjenih nedemokratskih praksi, zaključila je Marović.