Jedan od zahteva koje bi, da je na mestu opozicije, postavio jeste da na predostojećim lokalnim izborima u određenom mestu ne mogu da glasaju ljudi koji su se pre manje od godinu dana tu naselili, jer se nisu dovoljno saživeli sa urbanitetom i ne mogu da uvide sve lokalne probleme, rekao je univerzitetski profesor Čedomir Čupić, dodajući da je to zakon koji postoji u mnogim mestima u svetu.
Teško je reći šta bi opozicija u ovakvoj situaciji trebalo da uradi, naveo je.
„Sa aspekata etike dužnosti, dužnost bi bila da u nečemu što je nepošteno čovek ne učestvuje. No, politički život je mnogo felksibilnije. Sada se tu postavljaju dileme učestvovati ili ne učestvovati. U ovim okolnostima samo učešće se dovodi u pitanje jer nema nikakvog razumevanja od strane vlasti da (se prizna) ono što je evidentno utvrđeno – premeštanje ljudi, strašne manipulacije… Institucije koje treba da utvrde kako 30 ljudi živi u 50 kvadrata, trafostanicama, vodovodu, na broju nula… Teško će se izlaziti na ove izbore, ako se ne budu makar neki minimalni zakoni ispunili“, rekao je Čedomir Čupić za N1.
Prema njegovom mišljenju, ključni zahtevi bi bili da pod ozbiljnom kontrolom bude birački spisak, te da u Beogradu ne mogu da glasaju oni koji su se u poslednjih godinu dana prijavili prebivalište u glavnom gradu.
„U svetu to postoji. Ako tek 12 meseci živite u nekom gradu, smatra se da se niste još dovoljno saživeli sa urbanitetom. Ovo je vezano za javni interes svih građana, ljudi koji su tek kupili stan ovde, oni ne mogu da znaju sve probleme Beograđana“, naveo je on.
RTS bi, dodaje, barem trebalo da se „oslobodi“ i da opozicija ima mogućnost da zaista iznese svoje argumente na javnom servisu.
„Jako je važno da sve opštine i gradovi u Srbiji, čak i oni u kojima su već održani izbori, idu istovremeno na izbore i da se više nikad ne desi da lokalni i parlamentarni izbori budu istog dana“, naveo je on.
Da li će presednica Skupštine usvojiti svaki predlog, kako je rekla, tek ćemo da vidimo, smatra Čupić.
„To mi deluje kao neki pritisak spolja. I nije to pritisak, nego pomoć od razvijenih zemalja. Mi se nalazimo u nekom predugovornom stanju sa EU i to treba da se poštuje. Jučerašnji sastanak, to nije bio dijalog… Mislim da je međunarodna zajednica trebalo da vremenski preraspodeli svoje preporuke i kaže npr. prvih pet da se primene do tada, drugih 10 do tada. Ovako, oni od 25 izaberu one najbezazlenije i nisu vezane za trenutni težak problem, već za neke predstojeće izbore. Kada imate posla sa onima koji stalno manišulišu i zloupotrebljavaju svoje funkcije, morate se i vremenski ograničiti i reći ‘sada, za ove izbore mora da se uradi to i to’. To bi bila velika pomoć i demokratizaciji i osvešćavanju građana ove zemlje“, naveo je.
„Ljude koje preseljavaju, oni i ne vide kao ličnosti, već brojeve“
Preseljavanje ljudi je ponižavanje ljudi, ističe.
„Vi njih i ne smatrate ljudima kad ih tako preseljavate, već nekim brojkama, nekim bednicima koji više ne žive kao ličnosti, već jedinke. Te jedinke da bi preživele, prihvataju sve. Ne mogu da optužim te ljude, oni su u nevoljama. Ali ovaj svesni deo društva treba žestoko da pritisne one koji te ljude iskorišćavaju. Ti ljudi nisu u tom stanju jer tako žele, već jer im se ne pruža prilika, mogućnost… Gledao sam i doživaljvao to kao jednu veliku tragediju tih ljudi, ali i svih nas“, rekao je i dodao da organizovano društvo pojedincu pruža barem elementarne mogućnosti da dostojanstveno živi.
Na vlasti kod nas su ljudi koje može „u pristojnost da dovede samo spoljni uticaj kad im kaže da nešto ne može da radi“, smatra.
Videli smo, dodaje, još ranije da ako opozicija bojkotuje izbore, vlast izmisli neke nove stranke koje glume opoziciju.
„Bojkot je ranije imao smisla, sada ne znam. Kada ponavljate nešto isto, pitanje je kakvi će biti rezultati. Na kraju, i ambasador SAD, najmoćnije države na svetu, kaže da nije za bojkot, to znači da će ta zemlja prihvatiti ove izbore iako oni suštinski nisu ni legalni, ni legitimni“, rekao je Čupić.
„Politička sloboda je najveći stepen slobode“
Upitan o Rezoliciji o Srebrenici, Čupić je pomenuo Jasprersa, jednog od najvećih filozofa 20. veka, kome je supruga bila Jevrejka, i kome su Nemci nudili da ode u Švajcarsku, ali bez svoje žene.
„On je ostao, propatio i posle rata rekao da ako svi građani Nemačke ne prihvate da su počinili zločin nad Jevrejima, nikada neće biti politički slobodni. I onda je počela denacifikacija. Oslobađate se priznanjem da je neko u ime vas, nezavisno što to niste bili vi, počinio zločin. Prema tome, prihvatiti nešto što je već u svetu osuđeno, normalno je. Politička sloboda je najveći stepen slobode. Prihvatiti to nije strašno, ali u ovom trenu se time manipuliše. To nije trebalo da se radi u ekstremnim situacijama izbora“, zaključuje on.
„Neodgovornost i državnih organa i medija“
Komentarišući medijsko izveštavanje u slučaju nestanka i ubistva Danke Ilić, u eri visokoh tehnologija, gde za sekund možete da dobijete sve vesti, to se često koristi u senzacionalističke svrhe, objasnio je.
„‘Da se ljudi zabavljaju’ priče se prave od nečeg što je veoma ozbiljna i teška tragedija. To sve govori da je na delu jedna velika neodgovornost, posebno državnih organa koji to treba da rade na jedan profesionalan način“, podsetio je.
Ako je zaista jedan od njih priznao zločin, jedino rešenje je efikasno suđenje, dodao je.
„Sa druge strane, vi njima omogućujete da jednog dana, ako njihova savest proradi, kažu šta su uradili sa telom. Nezamisliva je ova situacija za roditelje, em im je dete nestalo, em ne mogu čak ni da je sahrane i oproste se“, kazao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.