Čupić: Vučić prosrpske stranke u Crnoj Gori hoće da drži kao Srpsku listu na Kosovu

On je u serijalu Kvaka 23 naglasio da postoje međunarodne institucije koje mogu da intervenišu ako su ugrožena pojedinačna i kolektivna prava i podsetio da je Srbija članica Saveta Evrope.

„Šta ima Srbija da bude zabrinuta za Srbe u Crnoj Gori? Ima Savet Evrope, ima Sud za ljudska prava u Strazburu, ima Ujedinjene nacije“, precizirao je Čupić.

Prema njegovom shvatanju, kada je pojedinačna država, kao matica, zainteresovana da štiti prava građana drugih država na osnovu njihovog etničkog porekla, onda ona ulazi u opasnu zonu i opasne izazove.

Čupić istovremeno ističe i da Srbi ne smeju da budu ugroženi u Crnoj Gori i upozorava da su neozbiljne i nisu dobre ni država, ni vlasti, koje ugrožavaju bilo koju etničku ili versku zajednicu.

Upitan kako se Srbija meša u untrašnje prilike u Crnoj Gori, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, primetio da blok prosrpskih partija to i ne krije.

„Oni su protiv Evropske unije (EU), ljudi koji čak ne priznaju državu“, tvrdi Čupić i čudi se „zašto onda uopšte sede u parlamentu“.

„To je jedna vrsta socijalne šizofrenije. Vi ne priznajete državu, vaši gospodari ili vaši idoli ili vaše vođe se nalaze u drugoj državi, a vi sedite u parlamentu te države“, predočio je on i konstatovao da se te partije „ponašaju krajnje kukavički, jer stalno prete, ali nikada ne urade“.

„Oni mogu svakog trenutka da obore tu vladu i da odu na izbore“, podsetio je Čupić i naglasio da to ne čine, jer je Crna Gora u NATO paktu i „ne zavisi od Vučića, već od najrazvijenijih zemalja Zapada“.

On misli da Vučić prosrpske stranke u Crnoj Gori hoće da „drži kao Srpsku listu na Kosovu“ i da im izdaje naloge kako da postupaju.

Na pitanje o mešanju Moskve, Čupić je odgovorio da je prema ulozi Rusije „vrlo rezervisan, jer se ona ovde meša samo onoliko koliko je njen pragmatični interes vezan direktno za odnose sa SAD i verovatno će prihvatiti sve što se dogovori sa Amerikom“.

Kako je dodao, tačno je i to da će moćna sila uvek da pokaže neke svoje pretenzije, to su imperije koje nikada ne miruju, već uvek gledaju da nešto dobiju i povremeno pokažu da im nisu oslabili mišići.

Povodom zvanične posete Beogradu premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića, on je rekao da predsednik Srbije priznaje Crnu Goru pred svetskom javnošću, ali da je suštinski „protiv toga“, jer misli da je „to deo srpskog sveta“.

Čupić ukazuje da je neprikladnim dočekom Krivokapića na aerodromu u Beogradu poslata snažna simbolička poruka, ali misli da to nema veze sa samim Branislavom Nedimovićem, jer „svi ti ministri“ izvršavaju ono što Vučić kaže.

Vučić je izrežirao i naredio kako će Nedimović da se pojavi, obrazložio je on i protumačio da je namera predsednika Srbije bila da ponizi premijera Crne Gore i „zbog njegovih nespretnih izjava“.

Nije ga, međutim, ponizio, više je ponižena država Srbija, a u toj režiji svi su gubitnici, rekao je Čupić, napominjući i da Krivokapićev protokol nije dobro odmerio trenutak za posetu Beogradu.

Nezavisno od toga, on celu ovu situaciju vidi kao osvetu prema Krivokapiću i stav prema Crnoj Gori, ali upozorava da „osvetnik u stvari sam sebe pogodi“.

Čupić odluku Krivokapića da položi venac na mestu gde je ubijen premijer Zoran Đinđić vidi kao poruku da je Srbija „jednog momenta“ imala šansu da krene u modernizaciju i demokratizaciju, da je bio Đinđić simbol toga i da je zato otišao da mu oda priznanje.

On veruje da će se o sadržini Krivokapićevih razgovora u Beogradu „verovatno jednog dana saznati, ako budu pisali memoare“, ali ističe da ekonomske teme, koje su bile vidljive, koriste i Srbiji i Crnoj Gori.

Ne misli da je u pozadini beogradskih razgovora bila namera da se Crna Gora uključi u inicijativu Otvoreni Balkan, niti da iza toga stoje Sjedinjene Države, „jer bi ona u to ušla, da su joj Amerikanci preporučili“.

Ako ijedna zemlja sa Zapadnog Balkana bude prva ušla u EU, kako je procenio, to će biti Crna Gora, jer ona nije opterećenje.

Čupić smatra da se u odnosima Srbije i Crne Gore ništa neće promeniti i da je Krivokapićeva poseta i za jednu i sa drugu stranu značila „ispitivanje i opipavanje“, ali ponavlja da mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore može da bude veoma opasno, jer su problemi nagomilani.

Ti problemi, prema njegovom objašnjenju, „ulaze u neka dublja pitanja koja čak idu u predrasude i diskriminaciju“.

Kako je ilustrovao, „ovde često u propagandi čujete da kriminal dolazi iz Crne Gore, otprilike Crnogorci su kriminalci“, pa ljudi onda obično kažu da bi ovde sve bilo u redu da nema Crnogoraca.

„I to traje dva dana. Čim nema propagande, ljudi to zaborave. Propaganda truje ljude i potrebno je mnogo vremena da se te zatrovane stvari očiste“, ocenio je Čupić.

Napominjući da je identitet vrlo osetljivo pitanje, on je poručio da je to privatna stvar i da svaki čovek ima pravo da se opredeli onako kako misli.

Zalažem se za građansko društvo, jer su u građanskom društvu etnosi ili etnička porekla privatna stvar i to niko nikome ne sme da dovodi u pitanje, izjavio je Čupić.

Kako je predvideo, kada se u Srbiji i Crnoj Gori uspostave vladavina prava i svi uslovi za demokratski poredak, to će biti dve veoma bliske države koje će dobro sarađivati.

To je, prema njegovom uverenju, svet koji može lepo i pristojno da se između sebe ponaša, održava dobre veze i zaboravi opterećenja iz prošlosti koja ovde još duboko žive.

Iz prošlosti se samo uzima ono što pripada tradiciji, a tradicija je izabrana vrednost. Ali, ako tradiciju pretvarate u ideologiju, onda uništavate sadašnjost, a budućnosti teško da ima, zaključio je Čupić.