„Cupkanje u mestu“: Šta nam govori non-pejper Srbije o njenom položaju u pristupnim pregovorima sa EU?

Srbija je, prema navodima diplomatskih izvora, uoči debate dostavila non-pejper sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku da bi podstakla odluku o otvaranju klastera 3. Među koracima su i pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom.

Kako navode mediji, zemlje koje podržavaju otvaranje klastera u svojoj argumentaciji navode da treba prihvatiti ocenu Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke kriterijume, ističući da bi otvaranje klastera poslalo pozitivanu poruku regionu i približilo Srbiju Evropskoj uniji. Neke od ovih zemalja otišle su i korak dalje upozorivši da neće moći da prihvate korake za druge zemlje, ako se ne postigne sporazum o Srbiji.

S druge strane, zemlje koje se ne slažu sa ovom odlukom navode da je „non-pejepr“ samo „spisak želja i obećanja“ i da pre donošenja takve odluke žele da vide konkretne rezultate. Dodatan faktor svakako su i bliski odnosi Srbije i Rusije kom se baltičke zemlje posebno protive, a neke od njih u debati su pokrenule pitanje najavljene posete predsednika Srbije Moskvi, navode diplomatski izvori, kako prenosi Javni servis.

Pristupni pregovori između Srbije i EU praktično su pauzirani protekle tri godine, a otvaranje novog klastera značilo bi njihovo ponovno pokretanje i veliki pomak na eropskom putu. Evropska unija jasno iznosi u kojim aspektima Srbija mora da napreduje i šta neće tolerisati, a bliski odnosi sa Kinom i Rusijom i dijalog Beograda i Prištine konstantno se spominju.

Unija takođe insistira i na poglavljima koja se nalaze u okviru klastera 1 a koja se tiču vladavine prava, slobode medija i borbe protiv kriminala i korupcije. Može se uočiti da sam sastav ovog neformalnog dokumenta koji je Srbija poslala, prati zahteve koje EU ispostavlja već godinama.

Bivši diplomata Srećko Đukić podseća da u diplomatskoj praksi „non-pejper“ se koristi u komunikaciji kada jedna strana želi da nešto saopsti drugoj strani, ali da se ona ne može pozivati da je dobila zvaničan papir od druge strane.

Dodaje da je očigledna namera Srbije da na taj način potvrdi njenu spremnost da napravi neke korake uz preduslov otvaranja novog klastera u okviru pristupnih pregovora.

– To je neka vrsta obećanja za članice EU koje nisu spremne da glasaju za otvaranje klastera 3, jer to su obaveze Srbije koje ne podležu sumnji i koje je Srbija morala vec da izvrši. Međutim, koliko vidimo to bar za sada nije pomoglo – zaključuje naš sagovornik.

Branka Latinović, bivša ambasadorka,  kaže za Danas da se u diplomatskoj praksi non-pejper podnosi radi jačanja pregovaračke pozicije u vezi sa predmetom koji se nalazi na dnevnom redu u cilju pojašnjenja odgovarajućih preuzetih obaveza ili aktivnosti koje je jedna država započela.

– I dalje nemamo zvaničnih saznanja na šta se Srbija obavezala i zbog čega je podnela pomenuti non-pejper, neposredno uoči sastanka ambasadora EU u vezi otvaranja klastera 3. Za predpostaviti je, da je neka od clanica EU koja je vise naklonjena Srbiji, savetovala da bi bilo dobro da takav non-pejper podnesemo, a u cilju osnaženja naše pozicije, kao države kandidata koja je snažno posvećena evropskim vrednostima – dodaje.

Latinović poručuje da su koraci najavljeni u ovom nezvaničnom dokumentu zapravo stvari na koje se Srbija odavno obavezala da će ih primeniti, ali je sa njihovim izvršenjem odugovlačila. Dodaje da je upravo to razloga u raspravi o otvaranju novog klastera, uzeli u obzir i obaveze Srbije iz klastera 1, pre svega poglavlje o vladavini prava, ali i spoljnopolitički segment, odnosno oblasti u kojima Srbija kontinuirano stagnira.

– Ipak, taj papir nije bio od pomoći jer su ambasadori, u prvom redu uzeli u razmatranje, ne toliko ispunjenje kriterijuma za otvaranje Klastera 3, već ono sto se naziva posvećenost Srbije evropskim vrednostima i njenom rečniku – kaže.

Odluka na osnovu ukupnog utiska

Ona ocenjuje da sve navedeno ukazuje da je Srbija u pripremama za otvaranje novih klastera u velikoj meri fokusirana na ispunjenje teničkih kriterijuma, a da to očito nije dovoljno.

– Odluka o otvaranju novog klastera se donosi na osnovu ukupnog utiska u kojoj meri je država-kandidat implementirala vec preuzete obaveze, kako i na koji način je posvećena prihvatanju i afirmaciji evropskih standarda, vrednosti, rečnika a tek potom se razmatra ispunjenje tehničkih uslova za otvaranje novog Klastera – pojašnjava naša sagovornica.

Latinović kaže da je činjenica da je na otvaranje novog klastera uticalo i to što je uoči sastanka u Skupštinsku proceduru ušao Predlog zakona o stranim agentima, što u Briselu nije moglo da prođe neopažano, kao i trenutna atmosfera u Srbiji u kojoj nakon tragedije u Novom Sadu usled brojnih blokada vlast ne pokazuje inicijativu na otpočne društveni dijalog.

– Uostalom, već su neke članice EU, koje nisu dale saglasnost za otvaranje Klastera 3, izrazile zabrinutost zbog polarizacije u Srpskom društvu – zaključuje.

Naim Leo Beširi,  direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da je slučaj da je Srbija sprovela naophodne reforme u dogovorenim vremenskim rokovima i da su reforme dale rezultata, možda bismo bili na putu ka punopravnom članstvu u EU, podsećajući da je u junu 2022. tadašnja ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović rekla je da je razlog za izostanak podrške država članica za otvaranje klastera 3: “neusklađivanje sa režimom restriktivnih mera prema Rusiji”.

– To svakako nije jedini razlog, jer ga po pravilu prate i slab napredak s Prištinom kao i cvetanje korupcije i kriminala. Ne možete imati Jovanjicu, Banjsku i fantomke koji biju građane na protestima i otvaranje novih pregovaračkih poglavlja. Ne možete objasniti Briselu da korupcija nije ubila 15 naših građana niti amputiranje delova tela zbog policijske torture. Niti se može objasniti vršljanje ruskih bezbednosnih službi po Srbiji dok im se dozvoljava da upravljaju javnim mnjenjem – kaže naš sagovornik.

Međutim, kako navodi, vladavina prava i dalje ostaje glavni zahtev upućen prema trenutnim i budućim članicama EU, a da kako se na tom planu u poslednje dve godine uu Srbiji nije desilo „ništa pozitivno“ uzaludno je očekivati drugačiji rezultat.

– Štaviše, krađom izbora, stezanjem demokratskih institucija, gušenjem slobodnih medija, nasiljem, lopovlukom i zloupotrebom državnih organa vlast pokazuje da ne haje za članstvo u EU i da je fokusirana na povećanje ličnog bogatstva izabrane grupe ljudi na vrhu – dodaje.

Da li je otvaranje klastera izlišan potez?

Beširi ocenjuje da kako nema napretka ni u već otvorenim poglavljima, otvarati Klaster 3 je izlišan potez. Uprkos stavu da bi otvaranje ovog klastera svakako za Srbiju predstavljalo značajan korak u sferi ekonomiije, naš sagovornik kaže da realnog napretka u životima građana nema.

– Ovaj klaster u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom obuhvata oblasti konkurentne i inkluzivne ekonomije, uključujući poglavlja o informacionom društvu i medijima, oporezivanju, ekonomskoj i monetarnoj politici, socijalnoj politici i zapošljavanju, preduzetništvu i industrijskoj politici, nauci i istraživanju, obrazovanju i kulturi, te carinskoj uniji. Otvaranje ovog klastera bi predstavljalo značajan korak ka ekonomskim reformama i integraciji Srbije u jedinstveno tržište EU. Ipak, napredak ka životima koje uživaju građani EU je gotovo nepostojeći i za to su isključivo krive kradljive i krvave ruke nosioca vlasti – zaključuje.

Zemlje članice EU na sastanku održanom 4. decembra nisu postigle dogovor o otvaranju klastera 3 u okviru pristupnih pregovora sa Srbijom. Ovo je bio treći sastanak na nivou ambasadora na ovu temu na kom po ovom pitanju nije postignut konsenzus. Mađarska, kao predsedavajuća EU, najavljuje da će se debata o ovom pitanju nastaviti i sledeće nedelje. Međuvladina konferencija o otvaranju klastera, trebalo da bude održana u nedelji između 16. i 20. decembra.

Srbija je u pristupnim pregovorima poslednji korak napravila u decembru 2021. godine od kada je ovaj proces faktički pauziran. Klaster 3 podrazumeva osam poglavlja, od kojih je neke Srbija ranije otvorila, pre nego što je EU donela odluku o klasterima. Na otvaranje čekaju poglavlje 10 – Informatičko društvo i mediji, 16 – Poreska politika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje.