Strašan genocid u Srebrenici, najveći zločin u Evropi od 1945. godine, otvara dva glavna pitanja: kako doprineti svetlijoj budućnosti i kako doći do pomirenja? Srebrenica je postala simbol etničke mržnje, simbol krvavog pokoljenja i brutalnog gonjenja, kao i nedopustivog i neefikasnog ponašanja međunarodne zajednice. Zbog toga se tragičnih događaja iz Srebrenice pre 20 godina sećamo i sramimo, i u prvom redu ulažemo napore da se takvi i slični događaji nikada ne ponove, kaže za Danas Tanja Fajon, poslanica grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, koja je juče zajedno sa još nekoliko parlamentaraca podelila kolegama u Strazburu 750 ručno veženih „ruža Srebrenice“, delo članica udruženja „Majke enklava Srebrenice i Žepe“.
Ona ističe da veruje da je baš Srebrenica, iako dve decenije posle genocida još uvek uvijena u prošlost, mesto gde može da počne istinsko pomirenje i regionalna saradnja.
– Tamo gde je još uvek živo sećanje na krvavu agoniju treba svaki put da nas opomene da mir nije očigledan, da Evropa nije imuna na nasilje i rat i da jedino evropska saradnja i udruživanje vode u stabilnost i napredak. Neka cvet Srebrenice koji danas ponosno nosim upozorava na strašan zločin i u isto vreme uliva nadu da se tako nešto neće nikada ponoviti – poručuje članica EP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
