Cvijanova misteriozna smrt izaziva nespokoj

Nakon toga, brzo smo pribavili fotografiju sa lica mesta koja nas je sve dodatno šokirala, jer čak ni na grobnom mestu ne stoji prezime pokojnika, što je krajnje neuobičajeno. Koji su razlozi za to ne znam, ali namera da Cvijanova smrt ostane tajna je očigledna. Taj zid tišine, ta zavera ćutanja oko smrti Vladimira Cvijana bila je razlog da sa saradnicima u pokretu ‘Ljubav, vera, nada’ dugo razgovaramo o mogućim okolnostima njegove smrti – kaže za Danas Nemanja Šarović, predsednik pokreta „Ljubav, vera nada“, objašnjavajući razloge zbog kojih je objavio na svom Tviter nalogu fotografiju rozarijuma sa beogradskog groblja Lešće, gde je navodno sahranjen Vladimir Cvijan.

* Sami kažete da niste bili prijatelji, već samo poznanici. Šta vas je nagnalo da krenete u potragu za istinom?

– Cvijana sam površno poznavao, razmenili bismo nekoliko kurtoaznih reči kada se negde sretnemo, ali me je kao čoveka šokirao način na koji je njegova smrt godinama skrivana od javnosti, što najbolje govori u kakvom društvu i medijskom mraku živimo. Vladimir je nesumnjivo bio medijski veoma eksponirana ličnost ali je, ipak, preko noći nestao iz javnosti bez traga i glasa. Nalozi na društvenim mrežama pa čak i mejl su mu ugašeni. Ako je moguće da o njegovoj smrti pod misterioznim okolnostima baš niko ne objavi ni reč, pa čak i da mesto gde počiva bude praktično neobeleženo, to mora izazvati nespokoj jer pokazuje da na isti ili sličan način može nestati bilo ko od nas. Nedavno nas je Aleksandar Vučić obavestio da su već godinama netragom nestajali ljudi koje je kriminalna grupa Veljka Belivuka zverski mučila i sistematski uništavala sve tragove o zločinima. I tada su država i mediji ćutali dok Vučić nije odlučio da progovori i šokira naciju. Da li je on taj koji je gospodar infromacija o životu i smrti svakoga od nas? Da li se na osnovu istraživanja javnog mnjenja i nečijeg ličnog rejtinga odlučuje kada će i na koji način javnost biti obaveštena i šokirana takvim događajima? Kakvu sigurnost u ovakvoj situaciji mogu imati ljudi koji rade obične poslove i žive bez ikakvog dodira sa medijima, ako na nečiji mig sa lica zemlje mogu bez traga nestati dugogodišnji učesnici javnog života?

* Onoliko koliko ste ga poznavali, da li vam je delovao kao čovek koji bi sebi oduzeo život skokom u reku i to usred zime i leda?

– Ne treba se baviti nagađanjima i spekulacijama bez osnova. O tome treba da govore ljudi koji su ga dobro poznavali, sa kojima je bio u kontaktu od 2014. do 2018. Osim medijskih natpisa kojima se ne može mnogo verovati, mi nemamo pouzdana saznanja šta se u tom periodu dešavalo u njegovom životu. Mnogo toga može da se dogodi u nečijem životu u tri ili četiri godine. Više javno tužilaštvo je nadležni državni organ koji se time morao baviti i VJT mora javnosti dati odgovore na sva pitanja! Čime se Cvijan bavio u godinama pre smrti? Sa kim se družio, od čega je živeo ako nije od advokature? Gde je i sa kim poslednji put viđen? U obdukcionom zapisniku stoji vreme kada je smrt konstatovana ali nema procene kada je smrt nastupila. Da li je Cvijanovo telo bilo u vodi dve nedelje, dva dana ili dva sata nakon smrti? Kako je došlo do sveže povrede, podliva i otoka koje je imao na čelu i koji su opisani u obdukcionom nalazu? Da li je bilo svedoka čitavog događaja ili ne? Ko je i gde pronašao „oproštajno pismo“ o kome se spekuliše u javnosti? Zaista je mnogo pitanja koja se postavljaju u javnosti, a odgovora nema. Objašnjenje da su režimski tabloidi ali i državni organi ćutali, kao što i dalje ćute, da ne bi povredili osećanja njegove porodice jednostavno ne pije vodu. Svi znamo kakvim tragedijama, ali i beskrupoloznim lažima režimski mediji svakodnevno popunjavaju program i naslovne strane. Zar neko može poverovati u to da oni vode računa o bilo čijoj porodici osim o svojim i porodicama svojih nalogodavaca? Ja u to ne verujem.

* Da li ste pokušali da stupite u kontakt sa njegovim ocem, koji je navodno potpisao nalog za kremaciju, ili sa bivšom suprugom, koja nije ni znala da je on preminuo?

– Nismo stupali u kontakt sa porodicom, iako su krajnje uznemirujuće tvrdnje da čak ni njegova bivša supruga i maloletni sin nisu znali za Cvijanovu smrt. Zastrašujuća je pomisao da neko dete odrasta misleći da mu je otac živ, da je u Americi i da mu se godinama ne javlja iz ovog ili onog razloga, iako je čovek zapravo odavno mrtav, kremiran i sahranjen u istom gradu. Porodici je svakako u ovom trenutku najteže, i takve stvari niko normalan ne bi ni najgorem neprijatelju poželeo.

* Cvijan je bio na visokim državnim funkcijama, sarađivao je sa tri predsednika, a sve do pre neki dan nije se znalo da se utopio još 2018. Zbog čega mislite da je to držano u tajnosti?

– Na to je pitanje odgovor moraju dati oni koji su ćutali. Od tužilaštva, preko advokatske komore do predsednika države koji je jedini u Srbiji sveznajući i svevideći. Vladimir Cvijan je sahranjen 19. januara 2018. godine, tri dana nakon ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici. Javnost je već bila veoma uznemirena, nesumnjivo je da bi vest o smrti Vladimira Cvijana dodatno uzburkala političke strasti u Srbiji. Besmisleno je krivce za ćutanje medija tražiti u opoziciji. Tadić i Toma Nikolić odavno se ne pitaju ni za šta u državi. Ostaje samo treći predsednik sa kojim je Vladimir sarađivao, a koji je mogao nešto znati. Ne mislim da treba Vučića optuživati za ubistvo Vladimira Cvijana jer za tako ozbiljnu tvrdnju, koliko je meni poznato, ne postoji ni jedan jedini dokaz, ali, sinhronizovano i gromoglasno ćutanje medija je prosto neobjašnjivo bez direktnog uticaja režima. Juče je Informer hitno preneo vest da je u Kragujevcu pronađeno telo čoveka koji je navodno digao ruku na sebe, jer je oboleo od korone. Radi se o čoveku koji je javnosti znatno manje poznat od Cvijana ali mediji o tom slučaju nisu ćutali. Zašto u ovom i brojnim drugim sličnim slučajevima tabloidi nisu poštovali osećanja porodice, a u slučaju Vladimira Cvijana navodno jesu?

* Sama Cvijanova smrt budi raznorazne sumnje, s obzirom na način na koji se, svojevremeno, razišao sa SNS i predsednikom te stranke, i na njegovo tadašnje obećanje da neće stati u političkoj borbi.

– Vladimir je bio u žestokom sukobu sa Vučićem, izneo je veoma teške optužbe o načinu finansiranja Srpske napredne stranke, sprezi sa kriminalom, ali i o zloupotrebi policije, tužilaštva i drugih državnih organa radi stranačke i lične promocije jer su, kako je Cvijan tvrdio, spiskovi za hapšenje pravljeni na sednicama Predsedništva SNS a u skladu sa trenutnim medijskim potrebama. Pored ostalog, Cvijan je tvrdio da je Milo Đukanović čak 20 miliona evra uložio u projekat dolaska Srpske napredne stranke na vlast. To su više nego ozbiljne optužbe. U vreme najžešćeg sukoba 2013. godine, Nebojša Stefanović je potvrdio da je Cvijan „opsovao majku“ lideru naprednjaka Aleksandru Vučiću, ali da se sve završilo „mirno i prisebno“. Kako je tada Stefanović saopštio javnosti „predsednik stranke tražio je da mu se (Cvijanu) ništa ne desi i da mu se niko ni ne obrati“. Prethodnih dana predsednik je tražio i da njegovi poslanici ne napadaju političke protivnike i predstavnike nevladinih organizacija pa neka se i oni pripaze. Vučićeva zaštita možda može i da omane.

* Da li ste nekada nekoga iz SNS pitali gde je on nestao?

– Iskreno, nikada se nisam zapitao šta se sa njim dešava kao što nije ni većina građana Srbije, ali, to i dalje ne objašnjava ćutanje medija, državnih organa ili ljudi iz njegovog okruženja. Besmisleno bi bilo takvo pitanje postavljati poslanicima ili funkcionerima naprednjaka jer i oni skoro svi spadaju u puke izvršioce radova, marionete, koje niti ko šta pita niti šta znaju. Njihova uloga ograničena je i uslovljena komandom sa vrha, bilo da se radi o glasanju na zvonce, bilo da je reč o ponavljanju sa mukom naučenih mantri i satanizaciji političkih protivnika.

Institucije suštinski ne postoje

* Advokat Ivan Ninić podneo je zahtev VJT da mu odobre uvid u predmet Vladimira Cvijana, ali još uvek nema odgovora. Kako to tumačiti, i kako tumačiti ćutanje Advokatske komore?

– Više javno tužilaštvo uvek mnogo brže reaguje na „zahteve“ režimskih tabloida i medija. Da institucije u suštinskom smislu postoje, odnosno da obavljaju posao koji im je poveren Ustavom i zakonima Srbije, ne bi se dešavalo da snimke presretnutih razgovora, tajno napravljenih video zapisa ili druge poverljive podatke iz policije, BIA, VBA, SBPOK ili tužilaštava, režimski mediji objavljuju pola sata posle saslušanja u tim organima. Čitav sistem i sve „institucije“ u Srbiji podređene su volji jednog čoveka i takvo stanje ne samo da nije dobro nego nije ni održivo na duge staze. Dok se otrgnemo iz kandži samovolje tog čoveka nemamo nikakve šanse da budemo normalno i prosperitetno društvo.