„Bilo bi mudro da opozicija ćuti i pusti građane da vode“: Cvijetin Milivojević o najavi formiranja Fronta za odbranu Srbije

Nakon ponovnog plasiranja teme rudarenja litijuma, sve opozicione partije složile su se u osudi namere kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.

Prve korake ka organizovanom otporu napravio je Ekološki ustanak koji je pozvao sve opozicione stranke, ekološke organizacije, političke pokrete, aktiviste, profesore i javne ličnosti koje su protiv iskopavanja litijuma kako bi se napravio zajednički „Front za odbranu Srbije, građana Srbije – vode, vazduha i zemlje“.

Iako još uvek nema konkretnih informacija o strategiji i aktivnosti fronta, mnoge opozicione partije su dale svoj pristanak formiranju ovog novog saveza.

Ovaj savez ne bi bio koalicija jer nije u pitanju izlazak na izbore, već drugačiji društveni i ekološki problem, ali potencijalna saradnja opozicije nameće ponovo temu šireg jedinstva koje je izgubljeno raspadom koalicije „Srbija protv nasilja“.

S obzirom da bi u njemu učestvovale sve aktivne opozicione stranke, i da suština problema nisu teme koje su dosad pravile razdor u opoziciji, poput izlaska na izbore i izbornih uslova, koje su i dovele do raspada SPN, može se postaviti pitanje da li će ovakav front uspeti da motiviše simpatizere i glasače opozcije i ponovo stvori kritičnu masu koja bi se kapitalizovala u borbi protiv vlasti već na sledećim izborima, ali i u vaninstitucionalnoj borbi povodom drugih pitanja poput rušenja Beogradskog sajma ili Generalštaba.

Politički analtičar Cvijetin Milivojević na ovo pitanje odgovara kratko – teško.

„Vi ste imali od 17. decembra do drugog juna jednu vrlo veliku dozu razočarenja kod birača opozicije, bilo onih koji simpatišu onaj deo „štrajkbreherske“ opozicije, koji je izašao na izbore drugog juna, bilo onih takozvanih bojkotaša koji su odustali od izlaska pa time faktički pomogli SNS-u da zacementira vlast pogotovu u Beogradu“, pojašnjava Milivojević.

Kako kaže, za ponovo stvaranje jedinstva poput onog iz decembra prošle godine bilo bi potrebno jako puno napora.

„Olako je proćerdano sve ono što je učinjeno prošle godine, sve ono što se učinilo do izbora 17. decembra i sve ono što je učinjeno u postizbornim borbama za zaštitu izbornih rezultata, koje su potrajale do dela aprila kada je deo opozicije ipak odlučio da izađe na izbore pod bilo kojim uslovim“, tvrdi Milivojević i dodaje da je sada to „jedan Sizifov posao i da tu opozicija ne može puno da učini“.

Pre nego političke partije, Milivojević vidi udruženja građana „koja nisu toliko u politici do grla“ i same građane koji su direktno pogođeni onim što će se dešavati u vezi sa Gornjim Nedeljicama, a zatim i u vezi sa Valjevom kao vrlo verovatno sledećom lokacijom Rio Tinta za rudarenje, kao nekoga ko može da povede borbu.

„Mogu i pojedinci, direktno pogođeni činjenicom da će njihova deca odrastati u kraju koji ima nekoliko reka sa divnom pijaćom vodom, a sutra će piti flaširanu vodu“, ističe Milivojević.

On smatra da i ti ljudi trebalo da ukažu na to a da opozicija treba samo da pomogne.

„A da opozicija vodi… Nažalost nisu se ni pokazali, ni dokazali. Zar je moguće da cela opozicija ne može da sazna za dve godine gde su nestali potpisi 30.000 građana. Zar to nije bio dovoljan razlog da sve stranke opozicicije bojkotuju izbore, il ida svi izađu na izbore“, naglašava Milivojević.

„Dakle, potrebno je da tu postoji neki inicijalni pokušaj, da neka inicijalna kapisla dovede opoziciju u red, a da opozicija, ovakva kakva je, posle ovog fijaska i debakla, kada je veći deo glasača opozicije u letargiji i razočaran, da ona nešto organizuje, nekakve borbe i frontove – bolje im je da ćute u ovom trenutku“, tvrdi sagovornik Danasa.

On smatra da bi mudrije bilo da, ukoliko dođe do autentične vrste pokušaja da se ukaže na problem rudarenja litijuma, a problem je evidentan jer ovde sada postoji jedna nemilosrdna propagandna za rudarenje litijuma, opozicija „prećuti i nakači se na te pokušaje zaštite građana od rudarenja“.

Sa druge strane, smatra Milivojević, ukoliko opozicija sama kandiduje temu fronta, kao što sada pokušava, svađaće se više u vezi sa tim ko je u pravu nego što će posvetiti pažnju problemu.

„Pa sad vidim jedan kaže to nije dobro, jedan kaže odlično, treći kaže da ali smo imali problem drugog juna“, tvrdi Milivojević i zaključuje da bi „opozicija trebalo da čeka svoju šansu ako se pojavi neko drugi, a ne politička opozicija, pa da oda tu potraže svoju šansu u drugoj fazi, bez da vode“.

Posetimo, za sada su na poziv Ekološkog ustanka pristali Srbija Centar, Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, i Pokret za preokret, pokret „Kreni promeni“ i Nova Demokratska stranka Srbije.

Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka je za N1 rekla da će prvi korak u ovoj borbi biti Zakon o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i Zahtev za ukidanje ekploatacione dozvole.