Cvijić: Kada bi Srbija bila u NATO, njeni nacionalni interesi bili bi višestruko zaštićeni u odnosu na današnju situaciju

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet podsetio da je Srbija u Partnerstvu za mir, da sa NATO organizuje vežbe i obuke, da NATO finansira izgradnju škola i poligona, a i da od 2006. ne postoji srpski oficir koji nije završio obuku po NATO standardu.

”To se ne prikazuje u javnosti, ali se zato jedna vežba s Rusima udara u talambase”, ukazao je Bošković i napomenuo da u Ministarstvu odbrane postoji kancelarija NATO koja organizuje posete i studijska putovanja.

Kako je objasnio u razgovoru s Tamarom Skrozza, Ministarstvo odbrane i Generalštab su po naoružanju, opremi i načinu ustrojstva, kompatibilni sa NATO.

”Mi ne moramo da uđemo u NATO, jer je pozicija na kojoj jesmo sasvim dovoljna, samo treba biti otvoren i iskoristiti je maksimalno”, smatra Bošković.

Njegovo je uveren da se na marginama nedavnog susreta Aleksandra Vučića sa Jensom Stoltenbergom razgovaralo o izvozu naše municije i naoružanja u Ukrajinu, a potom preko SDPR indirektno i Rusima, zbog čega je bilo ”udaranja po prstima”.

Bošković još naglašava da je u toku najveće naoružavanje NATO u protekle dve decenije, da je ovo ključni mesec u borbama Ukrajine i Rusije, a da je to prilika koju NATO neće propustiti.

Istovremeno, Cvijić kaže da Srbija nije bila među glavnim temama NATO samita u Viljnusu, iako se u zaključcima pominje potreba za boljom saradnjom.

„Od devet naših suseda, osam je u NATO i oni su svi sedeli tamo, a mi nismo”, ukazao je on, uz napomenu da je bolje sedeti za stolom, nego biti na jelovniku, kao što je trenutno Srbija.

Prema Cvijićevom mišljenju, tokom poslednjih 10 godina svakodnevno je prisutna ”trovačka antizapadna retorika” koja utiče na stavove građana.

To ilustruje podatkom iz istraživanja BCBP da je godinu ili dve posle bombardovanja, 20 do 30 odsto građana podržavalo članstvo Srbije u NATO, a da je sada taj procenat jednocifren.

Po njemu, Vučić u inostranstvu ugovara vojne vežbe sa zapadnim državama i NATO i dogovara se o raznim pitanjima, pa i onima koja su u nacionalnom interesu, a ovde priča potpuno suprotnu priču i promoviše antizapadnu retoriku.

Cvijić podseća na metaforu Milovana Milovanovića, državnika i diplomate s kraja 19. i početka 20. veka, koji je Srbiju uporedio s malim brodom na uzburkanom okeanu i poručio da ona mora da se zakači za veliki i snažan brod kako bi stigla do mirne luke.

”Da li je taj brod umiruća Putinova imperija koja se zaglibila u konflikt u Ukrajini koji je počela, ili je to Evropska unija i SAD? Ja mislim da je odgovor na to pitanje jasan”, zaključio je Cvijić u razgovoru za FoNet.