Da je 9. mart uspeo, ne bismo znali za hiperinflaciju i ratne zločine: Godišnjica prve pobune protiv režima Slobodana Miloševića

Ovaj opozicioni političar, koji je rođen dve posle devetog marta 1991. godine, ističe da „borba koja je tada započeta i dalje traje“.

– Imala je uspone i padove ali ono što je najvažnije jeste da od nje nikada nismo odustali. Taj reformski duh koji je tada rođen, a svoj puni kapacitet dobio formiranjem prve demokratske Vlade na čelu sa Zoranom Đinđićem, suočavao se sa strahovitim otporom nacionalističkih snaga nespremnih da raskrste sa nasleđem najgore decenije u istoriji Srbije. Znamo kako je to rezultiralo. Danas nam je više nego ikada potrebno da taj impuls ponovo probudimo i da ne propustimo šansu da Srbiju nepovratno svrstamo u krug ravnopravnih evropskih zemalja – kaže Pavle Grbović.

Da smo uspeli tog dana Srbi bi verovatno i danas živeli u Kninu, Gospiću, Osjeku, Pakaracu, Livnu, Mostaru, Peći, Prizrenu, Uroševcu…

Prema rečima Srđana Milivojevića, poslanika Demokratske stranke, deveti mart je dan pobuđene nade u Srbiji i na žalost dan našeg ogromnog poraza.

– Da smo uspeli tog dana Srbi bi verovatno i danas živeli u Kninu, Gospiću, Osjeku, Pakaracu, Livnu, Mostaru, Peći, Prizrenu, Uroševcu. Nikada ne bismo saznali sta znače reči sankcije, hiperinflacija, nestašice, ratni zločini, Hšski tribunal. Srbija bi sa ostalim republikama bivše SFRJ odavno bila u Evropskoj uniji, 3 500 000 ljudi ne bi ostalo bez posla, 2.500.000 ne bi ostalo bez zavičaja a 200.000 bez glave. Deveti mart je iznedrio sve kasnije pobune i proteste i postavio putokaz naše borbe za slobodu i demokratizaciju Srbije – kaže Srđan Milivojević.

Posle 32 godine, dodaje, sagledavajući gde smo danas, siguran sam da veliki broj ljudi koji razočarani zbog neuspeha 9. marta nisu nastavili borbu za slobodu i te kako nedostaju i da je njihovo napustanje politike imalo velike posledice.

– Jedna generacija nacionalno osvešćenih ljudi, patriota i rodoljuba, predtavnika jedne čestite domaćinske Srbije u pravom smislu te reči zauvek je izgubljena za bavljenje politikom zbog neuspeha 9. marta – zaključuje on.

Deveti mart bio dobra prilika da se dogodi naša „Rumunska revolucija“ „Praško proleće“ ili „Pad Berlinskog zida“

Aleksandar Čotrić, potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, koji je predvodio tadašnje demonstracije, kaže za Danas da je deveti mart bio dobra prilika da se dogodi naša „Rumunska revolucija“ „Praško proleće“ ili „Pad Berlinskog zida“.

– Međutim, Milošević je izvođenjem tenkova i hapšenjima organizatora demonstracija to grubo sprečio. Ubrzo je sva pažnja i energija građana bila usmerena prema Hrvatskoj, gde su počeli oružani sukobi. To je Miloševićevom režimu, uz ratove u BiH i na Kosovu, omogućilo da opstane još devet godina. Deveti mart je značajan jer se tada prvi put čula i sada aktuelna poruka: Srbija u Evropi, Evropa u Srbiji. Ono što nije tada ostvareno ne smemo sada da propustimo i u tom smislu žive ideje Devetog marta: Srbija na Zapadu, slobodni mediji, reforma službi bezbednosti, otvaranje tajnih dosijea… – zaklkučuje naš sagovornik.