Da li će Aleksandar Vučić za sebe obezbediti besmrtnost, ili će ostaviti samo trag u pesku istorije?

Nije ovo ni prvi, a ni poslednji put da Vučić vidi sebe kao važnu istorijsku ličnost i da priča o svom slavodobitnom ulasku u istoriju. To je njegova fiks-ideja koju ponavlja u redovnim razmacima.

Tvrdio je da ne želi da završi na smetlištu istorije, kao što su mnogi od njegovh prethodnika završili, ali ipak nije prestajao da se sa njima poredi.

Bio je zagledan u Vojislava Šešelja, potom u Slobodana Miloševića, pa je tvrdio čak da ga pomalo plaši što postaje popularniji od njega. Potom se poredio sa Zoranom Đinđićem, ubijenim premijerom, da bi na red došao i Josip Broz Tito. Još pre devet godina tvrdio je Vučić da je njegova vlada za samo tri godine uradila više nego Tito za vreme čitave svoje dugovečne vladavine.

Podgrevan podrškom pristalica koji u stopu prate opsesiju svog gazde, poželeo je napokon da u istoriju uđe i kao najbolji srpski državnik koji je izgradio najviše puteva stadiona, koji je promenio izgled Beograda i zemlje.

„Ja ću ući u istoriju, jer teško da će se ponoviti da bilo kada budemo prva zemlja u Evropi po rastu. Najbolji smo, ali ja sam takav, uvek želim više, uvek lestvicu visoko postavljam”, govorio je Vučić pre dve godine. Tvrdio je da je iza njega već ostao politički testament i nasleđe koje će buduća pokolenja sagledati u pravom svetlu.

Zdravko Ponoš ipak je uveren da će Vučić ostati upamćen kao čovek čije ambicije su bile u ogromnoj nesrazmeri sa njegovim sposobnostima, a on se u njihovom ostvarenju gadno ogešio o vrednosti vremena u kome je živeo.

„Svaka vlast ostane po nečemu upamćena. Ne samo po onome što je izgradila nego i po onome što je porušila. Ne samo građevine, nego i institucije, odnose u društvu, pravila… Šta se gradilo kao spomenik svojoj vladavini, na uštrb onoga što je narodu trebalo. Po tome da li se za vreme te vlasti iz zemlje odlazilo, ili se u nju vraćalo i dolazilo. Po tome da li je u to vreme bilo pravde za sve, ili je korov nepravde preovladao. Da li se preko granice gledalo na komšije uz pitanje – kako kod njih može dobro da se živi, a kod nas ne može, iako je Bog bio galantniji prema nama kad je delio resurse, kad nas ima više“, navodi lider Pokreta SRCE.

Zoran Lutovac, lider i poslanik Demokratske stranke smatra da je vrlo neprijatno, pa i mučno slušati Vučića kako se obraća istoriji, a ne građanima.

„Umesto da polaźe račune o tome što svakodnevno krši Ustav i meša se u poslove koji nisu u njegovoj nadležnosti, on komunicira sa budućnošću, sebi pripisuje zasluge, a druge optužuje za neuspehe“, smatra lider DS..

Dodaje i da će Vučićevo ime biti obeleženo u rubrici autokrate koje su bile prepreka za stvaranje uređene demokratske države.

„U narodu se kaže da „konac delo krasi“. Videćemo na kraju koliko se ko „ugradio“ u taj asfalt napravljenih puteva, u sedišta i tribine stadiona i prozore i vrata silnih zgrada. Mislim da se taj „uspeh“ neće meriti kilometrima i tonama, nego godinama. E onda ću tačno moći da odgovorim kako ćemo pamtiti ovaj period“, smatra Aris Movsesijan, bivši predsednik Nove stranke.

Za razliku od njaga Slavica Radovanović, poslanica Narodnog pokreta Srbije već sada zna kako će istorija gledati na Vučića i njegove zasluge.
Smatra da će period Vučićeve vladavine biti upamćen po njegovim lažima, vređanju građana, po mafiji i lokalnim kabadahija koji unštavaju živote poštenim građanima, po dugova koje će plaćati pokolenja i ono što je, kako kaže, najvažnije po nestručnim kadrovima koji su uništili i razorili svaku instituciju u zemlji.

„Ovaj put, ja ću se složiti i neću se složiti sa Aleksandrom Vučićem. Da će se ovo pominjati kao “dobra vremena”, sigurno neće, a da će ga i savremenici i istorija pamtiti, u to sam siguran. Doduše, neće ni morati da ga pamte, jer mnogo toga što je ostavio, ostaće da svedoči i da nas svakodnevno podseća o njegovoj vladavini. Rušenje u Savamali, otimačina državne imovine, podređivanje svih interesa naroda i države partijskim interesima, nerazjašnjeno ubistvo Olivera Ivanovića, afere helikopter, Jovanjica, masovna ubistva u maju 2023. I nastavak trenda nasilja i nakon toga, države kao najvećeg generatora nasilja i da ne trošim ni svoje ni vreme čitalica“, kaže Igor Avžner, stručnjak za politički marketing.…

Ono što će nas decenijama, kako kaže, hteli ne hteli vraćati u realnost „zlatnog doba“ su i promena izgleda gradova, uništavanje prirodnih bogatstava, uništavanje školstva, morala, zdravstva, stvaranje “novog sistema vrednosti”, koje su sve osim vrednosti.

„Dakle, nalazimo se u situaciji kada smo svesni da sedimo na tempiranoj bombi i znamo da će eksplodirati, samo ne znamo tačan trenutak. Kad do tog trenutka dođe sledi lančana, teško zaustavljiva reakcija. Moraću da se složim sa Anom Brnabić da sistem nije zakazao. Nije. Funkcioniše upravo onako kako je napravljen. Na nasilju u javnom životu i medijima, na “Potemkinovim selima”, na liderstvu nesposobnih, neobrazovanih, bezmoralnih pojedinaca, na srcu Srbije na koje je ista ta Ana ulazila sa prelepljenim simbolom državnosti na registarskim tablicama, na pomenutim pojedincima koji ni u jednom civilizovanom društvu zapadnih vrednosti ne bi mogli da sede tu gde sede. Oni će sigurno pamtiti “dobra vremena”. A mi, pita se Avžner.

On veruje da nova vremena stižu ubrzanim korakom, najkasnije na proleće. Onda, kako kaže, da kao nacija što pre iz svesti izbrišemo “tekovine” koje su nam ostavili, ali da nikako ne zaboravimo ko, kako i zašto i u skladu sa vladavinom prava, bez pravnog nasilja. Da država radi svoj posao.

„Istoriju pišu pobednici. Oni to nikako ne mogu biti. Samo trag u pesku, koji treba izbrisati, a u istoriji će svakako biti zapamćeni. Upravo onakvi kakvi su zaista bili“, zaključuje Avžner.

I Dragan Šormaz bivši Vučićev saradnik, predsednika Srbije ne vidi kao velikog državnika, koji će kao takav ući u istoroju, već ga vidi kao sve manje uspešnog manipulatora.

„Stadione u normalnom svetu grade vlasnici sportskih klubova, retko države. Izgradnja saobraćajnica nije reforma, to je normalan, svakodnevni posao države. Reforma je poboljšanje penzionog, zdravstvenog sistema, socijalne politike, pravosuđa, bezbednosnog sektora, obrazovnog sistema… On tu ništa nije uradio, ili vrlo malo. Ljudi sve teže žive, inflacija je i dalje najveća u Evropi. Ministar laže, bruka celu državu, predsednik priznaje i nikom ništa. Nema zajednice opština sa srpskom većinom. Sistem ne postoji.“, nabraja Šormaz i jednostavno zaključuje – Vučić loša vlast koja nema rezultate.