Da li će biti sankcija za prorusku politiku u BiH?

„Ovo je udarac na Bosnu i Hercegovinu, koju navodno brane, a ruše je svim raspoloživim sredstvima“, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, reagujući na podršku BiH za suspenziju Ruske Federacije u Savetu za ljudska prava UN.

Suspenziju je podržao amabsador BiH pri UN, Sven Alkalaj, a to je ranije i najavila ministarka spoljnih poslova BiH, Bisera Turković. Ona je zbog toga dobila podršku Delegacije EU u BiH, čiji je šef Johan Satler pohvalio BiH što je izabrala pravu stranu.

Iako je suspenziju Rusije podržala i Srbija, predstavnici Republike Srpske odbacuju tvrdnje da podrška BiH odražava stav zemlje, jer Predsedništvo nikada nije donelo takvu odluku.

„Neprihvatljvo je da bez stava Predsedništva bilo ko glasa u UN i na to upozoravamo već nekoliko puta. Time se degradira pozicija Predsedništva i ove zemlje. To nije odluka BiH, to je privatna odluka muslimanskog kruga iz Sarajeva“, rekao je Milorad Dodik, uz ocenu da se radi o kršenju Ustava i rušenju BiH.

Posledice zbog stava prema Rusiji

Zbog toga je Dodik pisao Generalnom sekretaru UN, a pismo dostavio i delu ambasadora koji su, kako navodi, važni za Dejtonski sporazum. Pisao je, kaže, Vladimiru Putinu i Sergeju Lavrovu, te ih upoznao i sa kršenjem tih pravila.

Dan ranije se u Bundestagu razgovaralo se o mogućim sankcijama Republici Srpskoj zbog politike koja se vodi unutar BiH, ali i prema ratu u Ukrajini. Ana Lurman, nemačka državna sekretarka zadužena za Evropu, rekla je da je RS preduzela konkretne korake koji vode ka odvajanju od Bosne i Hercegovine i da to predstavlja napad na državu, mir i čitavu Evropu.

„To ne sme da ostane bez posledica, bilateralna podrška za RS je zadržana, a u okviru EU se zalažemo za zaustavljanje pomoći kako bismo zaustavili taj destruktivni kurs, posebno Milorada Dodika. Unutar vlade ispitujemo opcije za ponovno uključenje naših snaga u operaciji EUFOR“, rekla je Lurman.

U RS nisu ostali ravnodušni na tu najavu povratka nemačkh snaga u sastav EUFOR u BiH. O aktivnijem uključenju Nemačke u okviru misije Altea Dodik ima drugačiji stav.

„Zanimljivo je da su mnogi veoma ostrašćeni u Bundestagu u napadima na RS i njene političare. Ista ona Nemačka koja je 1941. godine poslala Nemce, koji su asistirali ustašama da pobiju milion ljudi na ovim prostorima, sada najavljuje da će ovde doći njihove oružane snage. Njihove oružane snage ovde ne trebaju, nisu dobrodošle i ne mogu ovde doći bez odluke Predsedništva BiH. Ni u kojem aranžmanu ne mogu doći ovde bez odluke Predsedništva“, rekao je Dodik.

Kapitulacija EU

Sankcija za sada nema, poručuju analitičari, bar ne u smislu jedinstvenosti EU po tom pitanju.

„Zvaničnih sankcija EU više ne može biti, s obzirom na to da je većina prošlog meseca, u okviru rasprave o restriktivnim merama, prihvatila ucene Viktora Orbana i Mađarske da ne stavi veto na tako nešto. Na osnovu te svojevrsne kapitulacije pred tim malim brojem članica koje podržavaju Dodika, mi u naredne dve godine nećemo videti sankcije“, kaže analitičar iz Berlina Bodo Veber, navodeći da će EU sada morati da pristupi nekom planu B, poput bilateralnih sankcija.

Politički odnosi u BiH se zaoštravaju svakim danom, institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu već mesecima i to je politika koja u ovom trenutku odgovara onima koji su na vlasti. Profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kazaz, kaže da je kampanja u Srbiji na proteklim izborima pokazala da, što je u njoj bilo više rusofilije, rezultat je bio bolji. To je matrica koja se trenutno koristi i u RS, smatra on.

„Dodik u svojim antievropskim stavovima i rusofiliji provocira centre moći u Evropi da bude kažnjen. EU je jedna birokratizovana organizacija, ali nije sposobna da povuče odlučne poteze u BiH. Biće to prepušteno određenim zemljama“, kaže Kazaz, uveren da će Dodik dobiti sankcije zbog ovakvog stava, zbog čega će da trpe i građani BiH, jer novi svetski poredak, smatra, donosi minimum tolerancije prema malim zemljama poput BiH.

Ludačka košulja na BiH

Građani već, ističu analitičari, trpe zbog politika koje su aktuelne više od dve decenije i zbog kojih nema napretka ni u jednom segmentu društva, kao ni političkog konsenzusa o tome šta predstavlja Dejtonski mirovni sporazum koji je zaustavio rat.

„Dejtonski mirovni sporazum je ludačka košulja na rukama patriotski i proevropski orijentisane većine… On je omogućio aparthejd i Dodiku omogućio da radi to što radi“, poručuje prvi čovek SDA Bakir Izetbegović.

„Njegov je babo to potpisao, nisam ja“, odgovara Dodik, štiteći, kaže, Dejtonski mirovni sporazum.

„Ali to nema veze s tim. To znači da je to međunarodni pravni dokument koje su garantovale zemlje od Amerike do Rusije, i da to treba da bude sprovođeno“, rekao je Dodik, koji tvrdi da RS samo sprovodi Dejtonski sporazum i da sve poteze koje povlači, povlači u skladu sa Ustavom. Pa da li će ti potezi imati posledice?

„Unilateralno delovanje ili pokušaj blokade i redefinisanje zvanične politike BiH prema Ukrajini, svakako je dodatni argument vladama i državama-članicama EU kao što je Nemačka, koja se, nakon početka rata u Ukrajini, snažnije zalaže za to da se ozbiljno počne delovati prema opasnosti koja BiH preti od Dodika“, zaključuje Veber.