Da li će doći do nove krize zavisi od ishoda lokalnih izbora na Kosovu

Uz samo par incidenata koji nisu mogli da izazovu sukobe širih razmera, trinaest dana blokade administrativnih prelaza prošli su poprilično mirno. Međutim, očigledno je da je ova kriza kreirana namerno, u prilog čemu govori da je generisana upravo u periodu naglo opadajuće popularnosti Vlade Aljbina Kurtija sa jedne, ali i pika pandemijske krize u Srbiji – ocenjuje za Danas Igor Marković iz NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice, sa kojim razgovaramo o okončanju krize izazvane odlukom prištinskih vlasti o tablicama, te šta će biti sa režimom nalepnica dogovorenih u Briselu, kada istekne šest meseci, na koliko je sporazum oročen.

Prema Markovićevom viđenju, po već ustaljenoj balkanskoj praksi, a naročito kada je u pitanju kosovska kriza, u naletima nagomilanih problema na polju unutrašnje politike ili ekonomije, poseže se za nacionalističkim narativima i izazivanjima veštačkih kriza.

– Da su se Beograd i Priština zaista brinuli o slobodi kretanja, intenzivno bi započeli razgovore o nastavku aranžmana upotrebe „KS“ tablica pre 14. septembra ove godine, kada je njihovo oročeno korišćenje isteklo. Dakle, jasno je da je određena vrsta lokalizovane i kontrolisane tenzije išla u prilog i beogradskim i prištinskim političkim elitama, a sve u svrhu podizanja rejtinga pred lokalne izbore na Kosovu. Otuda razočaranje ishodom „blic“ dogovora koji je postignut u Briselu. Slobodan protok vozila, ljudi i robe je usporen i dodatno zakomplikovan, bez naznaka da će se išta poboljšati nakon isteka šestomesečnog moratorijuma na „konačno rešenje“ – ukazuje Marković.

Upitan šta će biti kada dogovor postignut u Briselu, oročen na šest meseci, istekne i može li se očekivati nova kriza, on odgovara da će to umnogome zavisiti od ishoda lokalnih izbora na Kosovu i konstelacije političkih snaga nakon istih. Prema Markovićevom sudu, uzevši u obzir činjenicu da je politički sistem na Kosovu krhke prirode i da je podložan čestim promenama koalicija i vladajućih većina, lično ga ne bi iznenadilo da, ukoliko Samoopredeljenje odnese čvrstu pobedu na lokalnom nivou, dođe do kompromisnog rešenja u vezi sa slobodom kretanja. U suprotnom scenariju, nastavlja on, može se očekivati novi talas političke krize na Kosovu i posezanje za podizanjem tenzija u odnosu sa Beograd, kao efikasnom metodom za skretanje pažnje sa ključnih problema koja potresaju Kosovo.

Markovića pitamo kako u praksi izgleda novi režim lepljanja nalepnica na tablice.

– Sudeći po današnjoj praksi na administrativnim prelazima, lepljenje nalepnica se odvija neometano. Nalepnicama bele boje prekrivaju se oznake SRB i RKS na tablicama, kao i grbovi Srbije i Kosova, što je ključni preduslov za neometano i slobodno kretanje. Ono što još uvek nije jasno jeste da li će u narednih šest meseci važiti i režim upotrebe probnih RKS tablica izdavanih tokom prethodne nedelje, te da li će biti moguće da se nalepnice dobiju u civilnim registrima, a ne samo na administrativnim prelazima – objašnjava Marković.

Na pitanje da li je pritisak američke strane u Briselu bio presudan da se postigne dogovor, on odgovara da nije bio presudan, ali da je definitivno bio značajan.

– Očigledna je nesposobnost Brisela da posreduje u krizama u odnosima između Beograda i Prištine na adekvatan i pravovremen način. Pozivi Brisela na, tokom krize popularne reči, deeskalaciju, nisu niti u jednom trenutku urodili plodom. Kriza je rešena isključivo onog trenutka kada su predstavnici Prištine i Beograda žargonski rečeno „dovučeni“ do Brisela, a tome je doprineo pritisak vašingtonske strane – smatra Marković.

Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, kaže za naš list da je dogovorom oko tablica izbegnuta dalja eskalacija krize, ali da tablice same po sebi nisu ono što je dovelo do zaoštravanja odnosa. Prema njegovom mišljenju, problem je u tome što je dijalog u krizi, što ne postoje poverenje i dobra volja između dve strane i što je kosovska vlada svojim pristupom odbijanja određenih sporazuma i insistiranja na reciprocitetu dovela u pitanje sve što je do sada u dijalogu postignuto.

– Zbog toga ne možemo isključiti izbijanje nekih novih kriza zbog različitih problema u budućnosti, ali ključno pitanje ostaje hoće li međunarodni partneri, odnosno Evropska unija i Sjedinjene Države, uspeti da utiču na obe strane, ali pre svega na premijera Kurtija, da se ozbiljnije posveti dijalogu i pokaže spremnost na kompromise – zaključuje Burazer.