Da li će Kenija „povući nogu“ u priznavanju Kosova među afričkim zemljama?

To kažu sagovonici Danasa komentarišući vest da je Kenija priznala nezavisnost Kosova i postala prva zemlja koja je to uradila u poslednjih pet godina.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je početkom godine da očekuje da će u narednom periodu dve velike zemlje, veće od Srbije, povući priznanje Kosova. Do toga nije došlo, ali je predsednica Kosova, Vljosa Osmani, u sredu 26. marta saopštila vest o Keniji.

U vreme pisanja ovog teksta Vučić se još nije oglasio tim povodom, ali je najavio gostovanje na RTS-u, a predsednica Skupštine Ana Brnabić u javnoj svađi na društvenim mrežama najavljuje nova otpriznja.

Ministarstvo spoljnih poslova je oštro reagovalo navodeći da “ova odluka predstavlja i žalostan presedan u tradicionalno prijateljskim odnosima između Srbije i Kenije, odnosima koji su građeni decenijama na uzajamnom poštovanju i saradnji, uključujući i u okviru Pokreta nesvrstanih”.

Kako se dodaje, Srbija će preduzeti sve neophodne diplomatske i političke mere u odgovoru na ovaj neprihvatljiv i neprijateljski čin.

I baš taj deo saopštenja MSP, ističe kenijska štampa u tekstu pod naslovom “Srbija preti akcijom nakon što Kenija prizna Kosovo” u kojem se navodi da je Kenija uzburkala diplomatske odnose sa Srbijom, koju često podržavaju Rusija i Kina na nivou Ujedinjenih nacija, nakon što je predsednik Vilijam Ruto u sredu priznao Kosovo kao nezavisnu državu.

Dodaje se da ostaje nejasno šta je motiv za Rutovu vladu da formalizuje odnose sa Kosovom, ali sugeriše na to da Kosovo traži obučene radnike u određenim oblastima kao što su građevinarstvo i zdravstvo, te da bi to mogla biti oblast koju vlada želi da istraži.

“Priznanje Kenije dodaje novu dimenziju tekućoj međunarodnoj debati o statusu Kosova, postavljajući teren za potencijalne promene u diplomatskim odnosima. S obzirom na to da je Srbija obećala da će braniti svoj suverenitet svim dostupnim pravnim i diplomatskim kanalima, posledice odluke Kenije mogle bi se proširiti i van granica dve nacije, utičući na šire geopolitičke rasprave o državnosti i priznavanju”, piše kenijska štampa uz citiranje kenijskog MSP u kojem se kao obrazloženje ove odluke navodi da je “Kenija je priznala Kosovo u interesu međunarodnog mira i bezbednosti, teritorijalnog integriteta i u cilju jačanja odnosa sa zemljama na Balkanu“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tamara Vučić (@tamara.vucic.serbia)

Poseban kontekst ovoj odluci daje to što je Vučić još početkom prošle godine najavio da se nada prvoj velikoj turneji po Africi tokom koje će posetiti najmanje 10 do 12 zemalja, a u julu tokom posete Egiptu ponovio je tu najavu. Osim velike prve konferencije „Srbija-Afrika 2024“ u Beogradu, do turneje još nije došlo, ali su prva dama Tamara Vučić i ministar Nenad Popović, tokom prošlog leta bili u višednevnoj poseti afričkim zemljama Demokratskoj Republici Kongo, Esvatiniju, Zimbabveu, ali i Keniji, na šta posebno podseća zamenik predsednika SSP Borko Stefanović.

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, za Danas kaže da priznanje Kosova od strane Kenije ne pravi veliku razliku, dokle god su pozicije najvažnijih svetskih sila fiksne, Rusije i Kine sa jedne i zapadnih sila sa druge.

– Kenija je u prethodnim godinama intenzivirala odnose sa SAD-om i pretpostavka je da je usklađivanje sa američkom pozicijom i posledica toga – navodi on.

Prema njegovim rečima, ova afrička država je kao plod dugogodišnje saradnje sa SAD dobila status takozvane „glavne ne-NATO saveznice – MNNA“, čime je njen status u SAD-u značajno unapređen.

– Kenija sarađuje sa SAD po pitanju Somalije i Južnog Sudana, ali i po pitanju slanja svojih policijskih sanaga na Haiti radi stabilizacije prilika i uz finansijsku pomoć Vašingtona. Nije iznenađenje da jedna od najviše proameričkih država u Africi uskladi svoju poziciju sa Vašingtonom i oko Kosova. Zbog toga je uticaj Srbije na drugačiju poziciju Kenije oko Kosova bio prilično ograničen – konstatuje Milić.

Dodaje da je Kenija bitna Americi jer je faktor stabilinosti u nestabilnom regionu, a Kenija pokušava da izgradi dobre odnose sa SAD zarad svoje koristi u sferi ekonomije i vojne saradnje.

– Keniji su odnosi sa SAD bitniji nego odnosi sa Srbijom. Odnosno status glavne ne-nato saveznice, jer kada države to dobiju mogu da kupuju više naoružanja američkog i da učestvuju na tenderima američke vojne industrije. Keniji je to bilo bitno da dobije i desilo se pred kraj Bajdenovog mandata. To su tenderi recimo sa održavanje opreme i popravku američke vojske, ali i za istraživačke i razvojne projekte – objašnjava on.

Na pitanje kakvu saradnju Srbija ima sa ovom zemljom, podseća da od iole bitnih stvari, Kenija kupila pre oko 10 godina nešto samohodnih haubica Nora od Yugoimport-a i nešto oklopnih vozila iz Srbije u vrednosti od oko par desetina miliona evra.

Slično kaže i Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.

On za Danas navodi da kenijsko priznanje nezavisnosti KiM predstavlja pokušaj Najrobija da učvrsti svoj geopolitički položaj i unapredi odnose sa ključnim zemljama Zapada.

– Kenija je u ovom trenutku percipirana kao faktor stabilnosti u istočnoafričkom regionu sa velikim potencijalom saradnje u svim oblastima. To je osnovni razlog zašto je Vašington dodelio Keniji status glavnog saveznika izvan NATO. Ne treba sumnjati da je priznanje došlo zbog interesa američke administracije, a ne usled lobiranja Prištine – ukazuje on.

Министарство спољних послова Републике Србије најснажније осуђује одлуку Републике Кеније да призна једнострано проглашену независност такозваног „Косова”.

Такав потез представља грубо кршење међународног права и директно нарушавање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених…

— MFA Serbia (@MFASerbia) March 26, 2025

Prema njegovim rečima, zbog takve odluke, Kenija će izvesno generisati unutrašnje probleme jer se suočava sa izraženim separatističkim tendencijama.

– Osim povremenih problema u severnim i zapadnim regionima, Najrobi ima izražen problem sa Pokretom za secesiju priobalnog područja (Mombasa Republican Council) koji smatraju da obala ne pripada Keniji. U tom kontekstu, pomenuto priznanje bi moglo predstavljati legalan okvir za otcepljenje delova njihove teritorije i urušavanje suvereniteta kakav su do sada imali. Sa druge strane, Kenija je uticajna članica UN i Afričke Unije i njena podrška Prištini otežava napore Beograda da spreči članstvo KiM u međunarodnim organizacijama – upozorava on.

I dodaje da bi, takođe, neke afričke zemlje mogle slediti primer Kenije ukoliko im to ne zadire u sopstvene nacionalne interese.

– Nema sumnje da kenijsko priznanje nezavisnosti KiM predstavlja svojevrsni udarac za spoljnu politiku Beograda, ali imajući u vidu da Najrobi razvija strateške odnose sa Vašingtonom, ovakav diplomatski razvoj je bio predvidljiv – konstatuje Lunić.

Krajnje je vreme, procenjuje, da napokon progledamo i shvatimo kontekst prekompozicije globalne geopolitičke moći koji će imati posledice na naš region i kompletnu civilizaciju.

– Neprihvatanjem realnosti i življenjem u iluzijama lepih boja, Srbija će ugroziti i naciju i državu. Činjenica jeste da su priznanjem nezavisnosti KiM mnoge norme međunarodnog prava prekršene, a tzv. jedinstveni slučaj je postao zavodljivi presedan za sve aktuelne i buduće sukobe širom sveta. U tako nasleđenoj situaciji nema pobede, ali ne treba imati ni poraze. Osnov pronalaska održivog rešenja bi morala biti irelevantnost granica što bi promenilo svest regiona o teritorijalnim pobednicima – zaključuje Lunić.

Ko je srpska ambasadorka u Keniji?

Ambasadorka Srbije u Keniji je Danijela Čubrilo Martić. Rođena je 4. aprila 1979. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i magistrirala na istom fakultetu u oblasti međunarodne politike. U Ministarstvu spoljnih poslova radi od 2004. Radila je u različitim organizacionim jedinicama Ministarstva i, između ostalog, obavljala funkciju načelnika Odeljenja za Ujedinjene nacije. Službovala je i u Misiji pri Evropskoj uniji u Briselu, Stalnoj misiji pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku i Stalnoj delegaciji pri UNESKO u Parizu. Govori engleski i španski jezik. Prilikom nedavne posete predsednika Burundija Evariste Ndajšimije Srbiji, bila je u delegaciji koja ga je sačekala jer obavlja funkciju nerezidentog ambasadora Srbije u Burundiju.