Da li će novi sastav zakonodavne i izvršne vlasti promeniti političku sliku Srbije?

Podsetimo, dosadašnja ministarka Jadranka Joksimović je istovremeno i glavni pregovarač u postupku pridruživanja.

Odlukom Vlade početkom 2021.da prihvati novu Metodologiju proširenja EU, ministarka za evropske integracije i zvanično je postala glavni pregovarač Srbije u pregovorima sa Briselom o pristupanju Evropskoj uniji, a njen tim je izmenio strukturu.

Ministarka Joksimović je tada za RTS izjavila i da je „ministar za evropske integracije glavni pregovarač od početka, zato smo i formirali Ministarstvo, da ne bismo imali 15 paralelnih struktura“.

Pravnik Milan Antonijević mogući je budući ministar za evropske integracije, umesto Jadranke Joksimović iz SNS, koja je tu funkciju obavljala u protekle četiri godine.

Ovo je za Danas reklo više sagovornika iz političkih krugova koji prate pregovore o budućem sastavu Vlade Srbije.

Milan Antonijević je o ovim spekulacijama za Danas rekao da neće da se bavi glasinama, već samo zakonima, propisima i činjenicama.

– Tako da ni ove glasine koje se pojavljuju nedeljama u medijima, ne bih komentarisao. Odluka o mandataru je prva u nizu i ne vidim zašto bismo se bavili nagađanjima ko će i da li će voditi neki resor u novoj Vladi. Kada budem imao informacije i činjenice i kada budem video novi Zakon o Vladi, rado ću sve komentarisati, tako da vas molim da budete strpljivi – istakao je Antonijević za Danas.

Inače, osim Milana Antonijevića, u javnosti se spekuliše da je u igri za budućeg ministra za evropske integracije i Aleksandar Simurdić, direktor vojvođanskog Fonda „Evropski poslovi“.

– Opoziciji ovog puta neće pripasti mesto predsednika skupštinskog Odbora za Evropske integracije, kaže za Danas Natan Albahari, poslanik i internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana i jedan od kandidata, koji se nezvanično pominjao kao budući predsednik tog odbora.

Kako dodaje, dobra je vest, ipak, da će Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, biti predsedavajuća Parlamentarnim odborom za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji.

– Taj odbor zasedava zajedno sa istom takvom delegacijom iz Evropskog parlamenta i to je dobra stvar za opziciju, Na čelu EU delegacije biće izabrana nova ličnost, umesto Tanje Fajon, koja je do sada bila predsedavajuća. Takođe, Marinika Tepić će istovremeno moći da bude članica Odbora za EU intregracije. Ko će voditi taj odbor, čekamo još da vidimo… Čekamo da vlast predloži svog kandidata. Ako to bude neko stručan, nemam ništa protiv, i daću sve od sebe da, u svojstvu člana, oprinesem ubrzanju intregracija. Ako to bude politička figura, biće to jasan znak da vlast nema pravi i iskren odnos prema EU intregracijama, zaključuje naš sagovornik.

Robert Kozma iz Ne davimo Beograd, koji je član Odbora za evropske integracije, kaže za Danas da nema nikakve iluzije o vladajućem režimu, jer je uveren „da se promene započinju smenom ovog režima”.

– Mi ćemo i na sednicama na odborima Narodne skupštine zastupati naše politike za zaštitu životne sredine, smanjenje socijalnih nejednakosti i za vraćanja institucija građanima, bez obzira što vlast ima većinu u svim odborima – kaže Kozma.
Kako dodaje, Srpska napredna stranka je pokušala da kreira narativ u javnosti da su se oni odrekli sopstvenog učešća u odborima i omogućili opozicionim akterima da budu članovi više odbora nego što im pripada.

– I to su predstavili kao da se odriču neke sopstvene imovine, kao da je to lično njihovo i da im je ostalo u porodici. A zapravo se radi o sasvim normalnoj parlamentarnoj praksi da svi poslanici učestvuju u radu skupštinskih radnih tela, proporcionalno veličini poslaničke grupe, jer su legitimni predstavnici građana koji su ih birali. Shodno tome, dobra parlamentarna praksa je i da opozicione poslaničke grupe predsedavaju određenim odborima – smatra sagovornik Danasa.

Međutim, napominje on, znajući vladajući režim, sa razlogom se u javnosti rađa sumnja da se ovde ne radi o dobroj parlamentarnoj praksi, nego o simuliranju iste ili čak o nameri da se za određene teške odluke, suočavanje sa potencijalnim krizama ili neuspesima pogrešnih politika, odgovornost prebaci na opoziciju.

– Ono što se uvek mora imati u vidu jeste da većinu u skupštinskim odborima ima vladajući režim i da ne mogu pobeći od posledica njihovih loših politika, zaključuje sagovornik našeg lista.