Da li će rat u Ukrajini ubrzati Srbiju na putu ka članstvu u EU?

U jeku ruske invazije na Ukrajinu, kao jedan od pokušaja za izlaz iz ove situacije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posegnuo je za Evropskom Unijom i uputio zahtev EU da po hitnom postpuku primi Ukrajinu u članstvo. Unija je taj zahtev počela da razmatra, a do sada je nekoliko zemalja članica dalo podršku toj ideji.

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da je podnošenje kandidature za članstvo i zahtev Ukrajine da bude primljena u EU po ubrzanoj proceduri poslat „u iznudici“ kao rezultat ruske agresije i nema realnog utemeljenja, ali da bi pozitivni odgovor iz EU bio dobar za sve u ovom trenutku.

– Prihvatanje kandidature bila bi mala pobeda velikog političkog značaja, bez obzira na neizvesnu budućnost i sudbinu takvog poteza – navela je ona.

Ovaj trenutak EU bi, prema njenim rečima, trebalo da iskoristi i za jačanje integracije Zapadnog Balkana, te da se tek posle napretka u tom smeru može očekivati od Srbije da približi stavove spoljnoj politici Unije.

– I pre ruske agresije na Ukrajinu i svih posledica koje su usledile ili će uslediti, Zapadni Balkan je već bio dovoljno „kažnjen“ smeštanjem u čekaonicu i sporim kotrljanjem ka Briselu. Svako dalje zadržavanje moglo bi da ozbiljno ugrozi evropsku perspektivu čitavog regiona. Srbija ima obavezu da usklađuje svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i ona to čini u obimu koji joj dopušta njena specifična pozicija u odnosu na druge kandidate za članstvo iz ovog regiona, a to je – rešavanje kosovskog pitanja i energetska zavisnost od Rusije – podsetila je Grubješić.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, smatra da je legitimno postaviti pitanje na koji način se rusko-ukrajinska kriza može odraziti na politiku proširenja kao i da, uprkos negativnom impulsu mnogih u Uniji povodom stava Srbije o ovoj krizi, EU ima geostrateški interes da nastavi i jača veze sa Srbijom, kao i celim regionom u kontekstu pristupanja.

– Iako stav Srbije može imati negativan odjek u EU, ne sme se zaboraviti da Zapadni Balkan ima geostrateški značaj i da se uklapa u koncept strateške autonomije i evropskog suvereniteta o kome sve više Makron i Šolc zajedno govore. Nije tajna da je i EU sama prepoznala da je politika proširenja jedan geopolitički instrument od strateškog značaja. Zato je zapravo moguće da će jedna posledica trenutne krize biti to da će se politika proširenja podići na agendi Unije. Jedan od načina da se osigura zbližavanje našeg regiona sa EU jeste putem modela faznog pristupanja – navodi on.

Subotić dodaje da je upravo ova kriza pokazala da je neophodno da EU dodatno radi sa Srbijom kako bi se omogućila integracija naših donosioca odluka na sastanke EU na kojima se govori i odlučuje o pitanjima od strateškog značaja. U modelu faznog pristupanja, to bi bila jedna od faza u kojoj bi se Srbiji za ovakve sastanke dodelio status posmatrača, objašnjava on.