Da li će se odnosi SNS-a i Evropske narodne partije promeniti zbog stava o Rusiji?

Poslanici najveće grupe, Evropske narodne partije (EPP), takođe naglašavaju važnost spoljnopolitičkog usklađivanja Srbije sa EU za naš portal.

Međutim, ostaje nejasno kako će trenutna situacija uticati na odnose EPP-a sa svojom pridruženom članicom, Srpskom naprednom strankom (SNS).

European Western Balkans zatražio je komentar iz sedišta EPP-a u Briselu o budućim odnosima sa SNS, u svetlu različitih stavova o sankcijama Rusiji. Dobili smo odgovor da po ovom pitanju “za sada” neće biti komentara.

SNS je pridružena članica EPP od 2016, a ova evropska partijska porodica je sve to vreme održavala dobru saradnju sa vladajućom partijom, uprkos upozorenjima pojedinih stručnjaka da to doprinosi „stabilokratiji“ u Srbiji. Spoljna politika bi se, međutim, mogla pokazati kao ozbiljniji izazov od stanja demokratije.

Na dan početka rata, Evropska narodna partija osudila je “neopravdani vojni napad Rusije na Ukrajinu”. Osim toga, ova partija je na samitu u Parizu 10. marta usvojila Deklaraciju u kojoj je istakla važnost sankcija Rusiji.

“Naše jedinstvo je bez presedana; molimo sve naše partnere i prijatelje da se pridruže ovim naporima i pomognu u punoj primeni sankcija“, navodi se u Deklaraciji.

Dve nedelje ranije Srbija je zauzela drugačiji stav po ovom pitanju. Prema Zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost, usvojenim 25. februara, “Republika Srbija smatra da nije njen vitalni politički i ekonomski interes da u ovom trenutku uvodi sankcije bilo kojoj državi”.

Nekoliko dana kasnije, 1. marta, poslanici Evropskog parlamenta zaduženi za Srbiju, Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, objavili su saopštenje u kojem su izrazili očekivanje od Srbije da se u potpunosti uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući i sankcije usvojene protiv Rusije.

Vladimir Bilčik je kasnije pozdravio glasanje Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za rezoluciju kojom se osuđuje ruska agresija.

Na upit našeg portala o budućim odnosima SNS-a i EPP-a, Bilčik odgovara da je to pitanje za političko vođstvo Evropske narodne partije.

„Kao stalni izvestilac EP za Srbiju, nastaviću da se angažujem sa svim partnerima u Srbiji širom političkog spektra uoči izbora 3. aprila i biću spreman da razgovaram o strateškom pravcu Srbije kada bude izabrano novo političko rukovodstvo u zemlji. U narednim nedeljama i mesecima, agresija Rusije na Ukrajinu biće tema broj jedan u evropskoj politici i kao takva imaće važne posledice po angažman EU na Zapadnom Balkanu“, izjavio je Bilčik za EWB.

Isto pitanje uputili smo i Željani Zovko (EPP), članici Radne grupe za zapadni Balkan u Evropskom parlamentu.

Zovko podseća da je Evropska unija zauzela jasan stav, osudivši rusku invaziju i iskazujući solidarnost sa narodom Ukrajine, a države članice reagovale su brzo usvojivši konkretne sankcije.

“S obzirom na to EPP grupa snažno promoviše naše zajedničke evropske vrednosti, načela i politike, podržavamo ove nedvosmislene aktivnosti Evropske unije, te smo pozvali pridružene članove da se priključe ovom stavu. Srbija je kao kandidatkinja iskazala interes za priključivanje Europskoj uniji, a ta ambicija uključuje potrebu za potpunim usklađivanjem s spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Jasno je da EU i Srbija moraju nastaviti razgovor o reformama za proširenje, koje će Srbiju dovesti do potpune evropske integracije, uključujući u spoljnim poslovima”, zaključuje Zovko.

Vlade zemalja članica EU za sada nisu pozvale Srbiju da promeni svoj stav, bar ne javno. U međuvremenu su počeli da se pojavljuju glasovi iz EU koji izražavaju nezadovoljstvo odlukom Srbije.

Devet evropskih poslanika iz liberalne grupe “Obnovimo Evropu” objavilo je 12. marta pismo upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i visokom predstavniku Đuzepu Borelju, tražeći privremeno zamrzavanje pregovora sa Srbijom i zaustavljanje finansijske pomoći EU dok se zemlja ne uskladi sa stavom o Rusiji.

Evropski poslanici su istakli da Srbija ima „svako pravo da sledi model ruskog predsednika Vladimira Putina ako to želi, ali da mora da bude jasna u svojim namerama i da prestane da se pretvara da ima ozbiljne aspiracije za članstvo u EU“.

Nedelju dana kasnije, evroposlanica Zelenih Gvendolin Delbos-Korfild napisala je da je Vlada Srbije poslala opasnu poruku time što se nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije.

“Zajedno sa mojim kolegama iz grupe Zelenih, pozivam srpske vlasti da odmah jasno iznesu svoj stav o Rusiji“, napisala je Delbos-Korfild na Tviteru 18. marta.

Bilo je dodatnih nagoveštaja da bi odnos između SNS-a i EPP-a mogao postati nezgodan u budućnosti.

Predsednik EPP Donald Tusk je 10. marta tvitovao sa svog zvaničnog naloga da je “Putin izgradio široku mrežu saveznika i korisnih idiota, u Evropi i Americi”.

“Svesno ili ne, nesebično ili za novac, oni podržavaju njegove akcije i ideje. Tramp, Le Pen, Orban, Salvini, Šreder… Zapadu je potrebna deputinizacija”, napisao je Tusk na Tviteru.

Dvoje od pomenutih, premijer Mađarske Viktor Orban i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder učestvovali su u aktuelnoj izbornoj kampanji Srpske napredne stranke. Orban je prošle godine napustio Evropsku narodnu partiju nakon što je postalo jasno da je na putu da iz nje bude izbačen.

Donald Tusk je 2020. godine poželeo Aleksandru Vučiću sreću na izborima koje su bojkotovale glavne opozicione stranke i čestitao mu na pobedi. Biće zanimljivo videti da li će to uraditi i ove godine.