Da li evropski i američki „vatrogasci“ mogu da ugase požar na severu Kosova?

Komentarišući situaciju na severu Kosova, koja mesecima unazad preti da pređe u otvoreni sukob, dok obični ljudi u sve većem broju stradaju, u direktnom nasilju ili egzistencijalno, a usled poteza beogradskih i prištinskih vlasti, sagovornik Danasa kaže da poseta ambasadora Lajčaka Beogradu i Prištini zapravo predstavlja „gašenje požara koji su započeli Vučić i Kurti neodgovornim akcijama i reakcijama”.

Šta Zapad traži od Srbije i Kosova?

– Specifični koraci koje EU zahteva od obe strane u cilju deeskalacije situacije uključuju paralelno povlačenje pripadnika specijalne jedinice policije Kosova iz blizine zgrada opština na severu, povlačenje Srba koji protestuju, povlačenje gradonačelnika iz opštinskih zgrada i obavljanje dužnosti iz alternativnih objekata, raspisivanje prevremenih izbora i javno obavezivanje Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, za učešće na tim izborima – objašnjava Beširi.

Izaslanik EU Miroslav Lajčak dolazi u Prištinu i Beograd da, saglasno zahtevu vođa Evropske unije, pokuša da „izdejstvuje konačno zaustavljanje napetosti“ na severu Kosova i njihov povratak dijalogu o normalizaciji odnosa i to je „neposredni prvenstveni cilj“, izjavio je uoči posete Lajčaka portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano.

Stano je dopustio mogućnost održavanja međunarodne konferencije o Kosovu, ali je objasnio da se ne treba usredsređivati na to šta može da se dogodi, već se sada treba usredsrediti na opipljive korake za hitno obustavljanje zaoštravanja na Kosovu, saglasno zaključcima samita EU.

Zato je Lajčak upravo u Prištini, a potom ide u Beograd, dodao je Stano.

Naznačimo da su Beograd i Prištinu gotovo u istom danu posetili i premijeri Holandije i Luksemburga, sa, kako su istakli, misijom pokušaja deeskalacije sukoba na Kosovu.

EU blokada Kosovu

Evropska unija je privremeno obustavila određene aktivnosti i programiranje sredstava za Kosovo, podseća sagovornik Danasa Naim Leo Beširi, ali je, napominje, istaknuto da su te mere privremene i reverzibilne u zavisnosti od dešavanja na terenu i odluka koje će doneti premijer Kosova Albin Kurti.

– EU takođe prati da li Srbija ispunjava zahteve Brisela i spremna je preduzeti mere, ako ti zahtevi ne budu ispunjeni. U suštini, ishod ove diplomatske ofanzive će zavisiti od reakcija i koraka koje će preduzeti obe strane. Važno je da obe strane pokažu spremnost za deeskalaciju situacije i nastavak dijaloga, kao i da ispune zahteve EU. Uz podršku i angažman svih strana, postizanje stabilnosti i održivog rešenja za Srbiju i Kosovo je moguće, ali je zato potrebno da se izađe iz okvira dnevno-političkog. Za sada deluje da obe strane nemaju tu zrelost, a da možda i koordinirano zatežu odnose kako se pravno-obavezujući sporazum ne bi postigao pre evropskih i američkih izbora – kaže Beširi.

Ukoliko bi uspeli da odgode zacementiranje odnosa dva društva, dodaje sagovornik Danasa, Vučić i Kurti bi kupili bar još dve godine vlasti dok se nove administracije ne usaglase oko pristupa rešavanju višedecenijskog pitanja održivog mira na prostoru bivše Jugoslavije.

– Podsetimo se da Beograd uslovljava dalje razgovore formiranjem Zajednice srpskih opština, što je dovelo do povlačenja srpskih predstavnika iz kosovskih institucija. Međutim, Kurti se protivi tom zahtevu jer ne želi da stvori novu Republiku Srpsku, iako argument da bi to dovelo do stvaranja sličnosti s Bosnom i Hercegovinom nije u potpunosti tačan, s obzirom na to da Srbi na Kosovu čine samo pet posto populacije, dok u Bosni i Hercegovini čine 31 posto – ističe Naim Leo Beširi.

Šta je glavna pretnja Kurtijevoj vlasti?

Prema njegovim rečima, glavna pretnja Kurtijevoj vlasti je gubitak podrške građana zbog nepoštovanja očekivanja koja je stvorio.

Takođe, kaže Beširi, zanimljivo je razmotriti izvor Kurtijevog kredibiliteta za suprotstavljanje Briselu i Vašingtonu, što je navelo i bivšeg predsednika Klintona da pozove da se prestane „s glupostima Severu Kosova“.

– Eskalacija odnosa, kao i mnogo onih pre, biće zaustavljena do sledeće, a u međuvremenu je sve više glasova, nezadovoljnih napretkom u dijalogu, koji pozivaju na međunarodnu konferenciju kojom bi se trajni odnosi Beograda i Prištine definisali. Da li je Kurti pravi učesnik te konferencije koji ignoriše postojanje Srba na Severu ili Vučić koji političke poslušnike na Severu potpomognute kriminalnim miljeom šalje u napad na Kfor? Istina, ni jedan mirovni ugovor nije potpisan između političkih puritanaca, pa su možda dva nacionalistička i populistička lidera jedino što imamo za rešavanje kosovskog čvora – kaže Beširi.

Nedostatak zdravog razuma, vizije za budućnost i fokusa na dobrobit građana

Jedno je sigurno, kaže, od Brisela je stasalo deset generacija, dobrim delom zadojeni mržnjom prema drugome.

– Nema tu mnogo suživota, poverenja, razumevanja i prihvatanja. Iako su politički lideri u Beogradu i Prištini suočeni s međunarodnom ofanzivom i pritiskom, postoji nedostatak zdravog razuma, vizije za budućnost i fokus na dobrobit građana. Bez tih elemenata, malo koja međunarodna inicijativa može rešiti kompleksne probleme između dve strane, a pogotovo ne one unutrašnje od siromaštva, kriminala i korupcije do slabih i kontrolisanih medija i institucija. Moramo da biramo bolje, ali je pitanje imamo li koga ili nam je izbor ozbiljno ograničen – zaključuje sagovornik Danasa.