Da li i zašto Ana Brnabić kasni na fotografisanje sa liderima EU i Zapadnog Balkana i da li je takva „politika“ u interesu građana Srbije?

Potom su pojedini mediji preneli da je premijerka Srbije Ana Brnabić odbila da se pojavi na zajedničkoj fotografiji sa liderima EU i Zapadnog Balkana zbog zastave Kosova koja je uz druge zastave bila istaknuta u pozadini, iza učesnika sastanka, među kojima su bili lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Španije, Grčke, Holandije, Hrvatske i Severne Makedonije, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel…

Ona je to, međutim, demantovala.

Naime, iz Kacelarije Vlade Srbije, stiglo je ubrzo saopštenje u kojem se pojedini mediji označavaju kao oni koji objavljuju laži, sa prilogom – fotografijom – dokazom da je Brnabić ipak bila na prisutna prilikom fotografisanja.

A, premijerka Srbije zaista jeste „uhvaćena“ kako stoji na začelju kolone, ali je, po sopstvenom priznanju, malo zakasnila, odnosno nije bila prisutna baš sve vreme, kao i ostali učesnici, jer je imala „važne sastanke“, bez obzira na to što su svi čelni ljudi EU i Zapadnog Balkana bili u to vreme na zajedničkom fotografisanju, pa nije jasno sa kim je premijerka Srbije bila  na „prioritetnim“ sastancima.

Kao da ostali učesnici nisu došli u Tiranu upravo iz takvog razloga?

– Dobro je što su se na samitu čule jasne poruke da dijalog mora da se nastavi i da se ispune sve prethodno proistekle obaveze. Naročito kada je reč o zajednici srpskih opština jer su dešavanja u poslednjih nekoliko nedelja u potpunosti marginalizovali to pitanje, čime je dodatno otežan položaj Srba na Kosovu – kaže za Danas Pavle Grbović, narodni poslanik i predsednik Pokreta slobidnih građama.

Kako dodaje, kad je reč o Ani Brnabić i generalno o odnosu vlasti u Beogradu, njeni nastupi su samo nastavak ignorantskog odnosa prema ozbiljnim temama i problemima.

– Ne smemo da dozvolimo da iščezne pitanje odgovornosti vlasti za to što je Milan Radoičić uopšte došao u poziciju da bude glavni akter među Srbima na Kosovu. Zna se ko ga je postavio, ko ga je finansijski i politički podržavao i zahvaljujući kome je on postao vlasnik života i smrti. Takođe mora da se postavi pitanje odgovornosti zbog donošenja katastrofalnih odluka u vidu napuštanja institucija i bojkota izbora – kaže naš sagovornik.

Posledice takvih odluka su ozbiljne i dalekosežne, napominje, i ne smeju biti zaboravljene, ma koliko Ana Brnabić ili neko drugi iz vlasti tu temu gurali pod tepih.

– Ova igrarija oko toga da li će se slikati ili se neće slikati na međunarodnim skupovima, ukoliko ima zastave Kosova, sastavni je deo predstave koju vladajući režim po potrebi izvodi, u zavisnosti da li misle da je potrebno “zategnuti odnose” ili relaksirati atmosferu i ići u pravcu smirivanja napetosti i tenzija u međusobnom odnosu Srbije i Kosova – kaže za Danas Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije.

A kada se u potpunosti izgube oko toga koja je politika na snazi, dodaje, onda dobijemo tragikomičnu situaciju da se na istom događaju jednom postupa u sklopu protokola, a drugi put se ide mimo protokola.

– Važnije od toga da li će se Ana Brnabić slikati na događaju jeste šta će i šta je do sada proizašlo iz Berlinskog procesa. Dobra stvar jeste potpisivanje sporazuma o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija između Srbije, Crna Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova, što je učinjeno još u novembru prošle godine. I tada Ani Brnabić nije smetala kosovska zastava – kaže Kozma.

Bolje da premijerka kaže kako je ogroman arsenal oružja prouzveden u našim fabrikama završio na severu Kosova

Prema njegovim rečima, loša stvar je što je vladajući režim učinio sve da zaguši bilo kakvu debatu o ovim sporazumima u aprilu ove godine, kada su bili ratifikovani u našem parlamentu.

– Tada su “zbrzali” sednicu tako što su stavili preko dvadeset i pet različitih i nepovezanih predloga zakona i drugih akata u objedinjanu raspravu, upravo kako bi se što manje imalo vremena da se priča o stanju u našem društvu, ali i o ovim sporazumima – smatra sagovornik Danasa.

Kako dodaje, za naše građane i građane u regionu bi bilo važnije da se vidi da li se kroz Berlinski proces može uspostaviti jača regionalna saradnja u ekonomskom smislu, da li možemo da zaštitimo socio-ekonomska prava naših građana i radnika, kao i to da budu bezbedna za sve građane.

– A to svakako podrazumeva da se više nikada ne ponove očigledno planirane eskalacije nasilja od pre dvadeset dana. A za to je potrebno da sa jedne strane Brnabić i predstavnici vladajućeg režima odgovore na to kako je ogroman arsenal oružja završio na severu Kosova, a jedan deo tog arsenala je u protekle dve-tri godine proizveden u našim fabrikama, kako je bio transportovan do tamo, ko je i kada nabavljao to oružje i za koju namenu? Istovremeno, Kurtijev režim u Prištini bi morao da shvati i da promeni politiku odnosa prema Srbima na Kosovu jer se multikulturno društvo ne može stvoriti prisilom i targetiranjem građana druge nacionalnosti – zaključuje Robert Kozma.