Da li izborni cenzus treba vratiti na pet odsto?

Docent FPN Dušan Vučićević smatra da je moguće vraćanje cenzusa na pet odsto u priličnoj kontradiktornosti sa stavom koji je zastupala vlast prilikom spuštanja cenzusa na tri odsto.

„Jedna od glavnih teza 2020. godine, pogotovo režimskih analitičara, je bila da se time pospešuje reprezentativnost u Narodnoj skupštini i da će partije koje imaju nešto nižu podršku da sednu u poslaničke klupe”, ističe Vučićević.

Vučićević dodaje da u zavisnosti od cilja koji vlast želi postići zavisi odluka da li će cenzus biti vraćen na odsto.

„Ukoliko je nama sada cilj da suzimo taj partijski pluralizam i smanjimo broj partija u parlamentu naravno da je rešenje da vratimo cenzus na pet odsto, ali je to u priličnoj kontradiktornosti sa onim što je pričano pre dve, dve i po godine”, napominje Vučićević.

Prema mišljenju vanrednog profesora FPN Dušana Spasojevića, izbornom sistemu kakav je naš bolje bi odgovaralo da cenzus bude pet odsto.

„On podstiče određeno ukrupnjavanje stranaka što smo videli u poslednjih dvadesetak godina, tri odsto je prenizak cenzus i to onda omogućava da u parlament uđe veliki broj stranaka i da se napravi izuzetna fragmentacija”, naglašava Spasojević.

On smatra da sa promenom cenzusa politički akteri moraju biti upoznati najmanje godinu dana pre izbora. Kako dodaje, iznenadilo bi ga ako bi vlast neposredno pred naredne izbore podigla cenzus.

„Vlast je pod lupom oko tih osnovnih pravila igre, tako da mislim da bi promena izbornog cenzusa u izbornoj godini ili blizu izbora bila prilično problematična i ne očekujem da oni to urade onako kako su to uradili sa tri odsto. Sa tri odsto je bila očigledna zloupotreba i reakcija na bojkot”, konstatuje Spasojević.

Docent na FPN Dušan Vučićević sugeriše da je čudno to što je SSP tražio da se cenzus vrati na pet odsto budući da prema javnomnjenskim istraživanjima nijedan od aktera na opozicionoj političkoj sceni nije u potpunosti siguran da bi prešao viši cenzus.

Veliki broj političkih opcija su, prema istraživanjima, između tri i pet posto što su pokazali i izbori u aprilu, dodaje Vučićević.

„To i za SSP može da bude mač sa dve oštrice, jer ni oni po istraživanjima javnog mnjenja nisu baš daleko iznad pet posto, a već imamo i pojavu nekih novih političkih aktera, kao npr. SRCE Zdravka Ponoša”, podvlači Vučićević.

Prema njegovom mišljenju, postoje dve stvari koje treba da se razmatraju pre podizanja cenzusa i uvođenja diferenciranog ili stepenastog cenzusa za koalicije.

„Povećanje broja izbornih jedinica sa jedne na više koje bi obezbedile bližu vezu birača koji žive u tim izbornim jedinicama i poslanika koji ih predstavljaju i otvaranje izbornih lista”, zaključuje Vučićević.

Naredni izbori bi trebalo da budu redovni pokrajinski i lokalni 2024. godine, osim ako pre toga ne dođe do raspisivanja vanrednih parlamentarnih i dugo najavljivanih beogradskih izbora.