Da li je 2033. godina realan ili optimističan datum da zemlje Zapadnog Balkana uđu u EU?

Navodi da je verovatno hteo da oraspoloži prisutne, pokaže optimizam i pruži verbalnu podršku Zapadnom Balkanu.

„I naši političari su političari, znaju da je to nemoguće i 2035. i 2055, jer proširenje EU je zatvorena priča. EU drži politiku proširenja iz drugih razloga, ne da bi neko zaista ušao, već da bi se zemlje regiona držale pod kontrolom… Onda ide igrarija sa ulovima koja nije transparentna“, kaže Samardžić.

Ističe da su nekadašnji kopenhaški uslovi bili jasni i mogli su se meriti pravno, politički i ekonomski.

„Ovo sada je čista politika, i to dnevna. Uslovi se menjaju iz dana u dan. Imate sijaset uslova, a ako pogledate novu fazu sa tzv. klasterima, što su grupe oblasti, imate mogućnost da svaka od članica zakoči proces jedne države. To je totalna neizvesnost i njoj treba tražiti alternativu, drugi način saradnje sa EU“, navodi profesor Samardžić.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković podseća da postoji i sijaset političkih uslova koji se podrazumevaju kako bi se došlo do strukturnih i funkcionalnih reformi.

„Danas smo dobili uslove kroz izveštaj Spoljnopolitičkog odbora EP“, podsetio je Dejan Vuk Stanković.

Petrović: Štetno licitiranje datumima

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Petrović smatra da je dosad bilo prilično štetno licitiranje datumima.

Smatra da bi Srbija za deset godina tehnički mogla da bude spremna za pristupanje EU, ali da to nije samo tehnički, već politički proces.

„Usudio bih se da kažem da je postao i naglašeno geopolitički proces. Dokaz za geostratešku komponentu proširenja vidim u aplikacijama Ukrajine, Moldavije, Gruzije, koje su deo istočnog partnerstva, a ne proširenja“, navodi Petrović dodajući da je politika proširenja instrument EU kojim ona pokazuje svoju moć.

Dodaje da je, međutim, teško zamislivo da zemlje istočnog partnerstva uđu u EU pre nego što mi uđemo.

Samardžić navodi da je dvehiljaditih delovalo moguće da će Srbija ući u EU, ali da su je sve kasnije godine od toga udaljavale. „EU se zatvorila što se tiče pravog proširenja“, smatra Samardžić.

I Dejan Vuk Stanković smatra da je teško biti optimista, da su pre pet godina stvari izgledale kao da su postojale naznake da je moguće da dođe do ubrzanja, ali da se čini da je sada drugačije.

„Mi neka iskustva i standarde koje su usvojile razvijene države treba da implementiramo – efikasnija administracija, delotvornija vladavina prava, bolji obrazovni sistem, sistem zaštite. Možemo da učimo od članica i primenimo“, kaže Dejan Vuk Stanković.

Od sveobuhvatne normalizacije do priznanja nezavisnosti

U tekst današnjeg izveštaja Spoljnopolitičkog odbora EP amandmanima je ubačeno da se „od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa zasnovanog na međusobnom priznanju“, što je prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumentu institucije EU kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Samardžić kaže da se to zna već osam godina, otkako je usvojena sintagma sveobuhvatna normalizacija odnosa, ali da je sada to prvi put eksplicitno rečeno.

„Političari ne smeju da dopuste slobodnoj interpretaciji rečenicu koja može da znači priznanje, a oni su to prihvatili. Dobro da je neko rekao da je to to, tako da više neće biti zavlačenja“, kaže Samardžić.

Dejan Vuk Stanković kaže da najveći deo političke elite i ogroman deo građanstva neće da Srbija prizna nezavisnost tzv. Kosova.

„Ili ćemo prihvatiti to što nam kažu, ili ćemo gledati da osetljivim diplomatskim akcijama izbegavamo, razvijamo dobre bilateralne odnose. Mislim da je to realnije, jer nismo kao društvo opredeljeni da priznamo KiM, ali možemo dobrim regionalnim odnosima da maksimiziramo korist“, zaključio je Dejan Vuk Stanković.