Inicijalni Briselski sporazum, postignut u aprilu 2013, kako bi se “prokrčio put” za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, kao i ceo pregovarački proces koji i dalje traje, ozbiljno je doveden u pitanje najnovijom eskalacijom tenzija na Kosovu, ali rano je da se proglasi njegov krah.
To kažu za Danas stručnjaci za regionalna pitanja, komentarišući najnoviju eskalaciju tenzija na Kosovu.
Prema mišljenju naših sagovornika, dijalog će, bez sumnje, biti nastavljen, ali ostaje pitanje da li će i kada će biti pronađen izlaz iz aktuelnog ćorsokaka, izazvanog primenom mera reciprociteta.
Ognjen Gogić, politikolog iz Kosovske Mitrovice, navodi da se u reakcijama koje su na dešavanja na Kosovu došle iz Beograda moglo čuti da ona predstavljaju kraj Briselskog sporazuma, dok, s druge strane, Priština tvrdi da nove mere koje se primenjuju u vezi sa registarskim tablicama zapravo predstavljaju sprovođenje Briselskog sporazuma.
– Pitanje na koje treba prvo odgovoriti jeste šta se podrazumeva pod Briselskim sporazumom. U užem smislu se pod tom sintagmom podrazumeva Prvi sporazum o normalizaciji potpisan u aprilu 2013. godine. U širem smislu se tim izrazom označava čitav “katalog” sporazuma koji su proistekli iz dijaloga Beograda i Prištine, koji je vođen pod pokroviteljstvom EU. Nekada se namerno u javnosti stvara zbrka oko toga kako se ne bi znalo o čemu se tačno govori. Pitanjem registarskih tablica se bave sporazumi o slobodi kretanja iz 2011. i 2016. godine. U svetlu aktuelnih tenzija je nejasno da li je sporan samo taj režim ili se dovode u pitanje sve tekovine briselskog procesa, napominje on.
Gogić tvrdi da ako bi se u celosti odbacili briselski proces i sporazumi koje je on iznedrio, “onda bi se odnosi Beograda i Prištine našli u slobodnom padu”.
– Centralni deo briselskih dogovora su integracija policije i pravosuđa za koje se smatralo da su nepovratni procesi. Ukoliko briselski sporazumi više ne važe, znači li to da se vraćamo na stanje pre 2013. ili čak pre 2011. godine? To bi u praksi podrazumevalo da Srbi napuste kosovske institucije i da ponovo uspostavljaju paralelne strukture. Takav razvoj događaja nije nezamisliv, jer novija istorija srpsko-albanskih odnosa obiluje takvim primerima, ali je malo verovatan. Kriza koju je izazvala situacija sa registarskim tablicama će se verovatno preliti i na druge oblasti, ali neće dovesti do urušavanja čitave arhitekture koja je nastala pod okriljem briselskog procesa. I srpska i albanska strana imaju previše da izgube ako bi do toga došlo. Međutim, to ne znači ni da će se brzo izvući iz ove pat pozicije u kojoj su se doveli, objašnjava ovaj sagovornik Danasa.
Gogić smatra da će pozivanje na briselske sporazume na kraju biti “izlazna strategija” i za Beograd i za Prištinu kada budu videli da su u ćorsokaku. “Za Beograd je i mudrija da se poziva na briselski proces nego da ga odbacuje jer jednostane mere koje Kurti preduzima predstavljaju podrivanje pregovora. Politika reciprociteta koju vodi Kurti nije kompatibilna sa procesima dijaloga i normalizacije. Dijalog podrazumeva da strane postižu sporazumno rešenje koje se onda sprovodi u praksi. Reciprocitet, nasuprot tome, znači da jedna strana povlači jednostrane poteze na koje druga strana uzvraća sve dok ne počnemo da se gledamo preko barikada i nišana”, zaključuje on.
Govoreći na istu temu, Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, navodi da je“ovo samo situacija u kojoj smo se našli jer je istekao jedan od privremenih sporazuma, a da nije ispregovarano novo rešenje”.
– Briselski sporazum svakako nije umro, čim predsednik (Aleksandar Vučić, prim. nov.) poziva na nastavak dijaloga, dok drugi pozivaju na deeskalaciju. U svakom slucaju, kakav god da bude rasplet, mislim da će Briselski sporazum ostati osnova na kojoj ce se graditi nova rešenja, poručuje Novaković
U sličnom tonu, Aleksandar Ivković, analitičar i autor portala European Western Balkans, kaže: “Briselski sporazum nastaviće da postoji kao kontekst u kojem se vode pregovori”.
– Miroslav Lajčak (specijalni predstavnik EU za pregovore o Kosovu, prim. nov.) je više puta izjavio da se vode dva paralelna procesa – pregovori oko primene onoga što je već dogovoreno i oko onoga što bi trebalo da sadrži budući „sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa“. U tom smislu, ne verujem da će srpska strana odustati od podsećanja da Zajednica srpskih opština nije formirana, a takođe neće ni dovoditi u pitanje ono što je već sprovedeno. Takođe ne izgleda kao da će ijedna strana formalno odustati od pregovora. S druge strane, sami pregovori očigledno ne mogu da proizvedu neki značajan pomak u bliskoj budućnosti. I ranijih godina smo imali podgrevanje tenzija, recimo oko Gazivoda ili taksi na robu iz Srbije, pa se ništa značajno nije desilo, verovatno zbog ocene da stvari ipak nisu izmakle kontroli, kao i oko ove najnovije krize. Dok EU i SAD ne budu izvršile značajniji pritisak ili ponude primamljivu nagradu, ostaćemo u trenutnom stanju, konstatuje Ivković.
Stano: Ništa novo oko datuma
“Nema nikakve nove najave”, kaže za Danas Peter Stano, portparol Evropske komisije, upitan da li je poznat datum eventualnog novog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Podsetimo, prethodnih dana pojavile su se medijske tvrdnje da zvanični Brisel želi razgovore na temu “deeskalizacije” tenzija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.