Foto: Beta/Miloš MiškovI pre nego što se navršilo godinu dana od parlamentarnih, beogradskih i predsedničkih izbora 3. aprila 2022. opozicija traži nove izbore na svim nivoima, a vlast je, bar sudeći prema sve češćim izjavama, lidera SNS, koji obavlja i funkciju predsednika države, Aleksandra Vučića, spremna da im tu želju ispuni.
Vlada Srbije tokom vladavine SNS, od 2012., nikada nije sastavila pune četiri godine mandata (Vlada posle izbora 2016. sa Vučićem na čelu temeljno je rekonstruisana 2017.), tako da se sa sigurnošću može govoriti o tome da ni ovaj kabinet trostruke premijerke, Ane Brnabić, neće dočekati 2026.
Hoće li do prevremenih izbora doći već na jesen ili na proleće sledeće godine, zna samo Vučić budući da će odluka o tome pasti u trenutku kada on to bude procenio, a na osnovu istraživanja javnog mnenja koja redovno naručuje, ili pak kako bi odložio primenu sporazuma s Kosovom.
On je ipak iz Verone u ponedeljak ministrima poručio da moraju da rade više, i da ako to ne razumeju, ne vide i ne sekiraju se kao on, onda ne sanjamo iste snove „i daj da vidimo šta ćemo onda, dajte da vidimo šta ćemo dalje“. Vučić je prošle nedelje iz Kraljeva opoziciji poručio da „ako hoće izbore dobiće ih“, ali ih je upozorio da će ih pobediti ubedljivije nego ranije. On je više puta poručio i da ga opozicija neće smeniti s vlasti već će sam da ode, a rekao je i da kritičarima sprema pravi politički odgovor. Sve to može da ukaže na to da će izbora biti već krajem ove godine, iako ih za vreme vlasti naprednjaka nikada nije bilo na jesen i u zimu.
U svakom slučaju, kada god bili očekuju se redovni lokalni i pokrajinski, vanredni parlamentarni i beogradski izbori, a i vlast i opozicija putuju po Srbiji i čini se da su već počeli izbornu kampanju.
Politička scena Srbije već sad se dosta razlikuje od one od pre godinu dana, do kraja ove godine, a tek do sledeće moglo bi da bude još promena.
Ono što će biti najveća promena je nastanak narodnog pokreta za državu, čije nastajanje najavljuje Vučić i koji se očekuje na leto ove godine, posle stranačke skupštine SNS 27. maja, koja bi trebalo da se izjasni o ovom planu. Taj pokret će, prema dosad poznatim informacijama, obuhvatati stranke i pojedince koji, kako Vučić reče, nisu ni li ekstremno levo ni ekstremno desno.
Eventualni izlazak na izbore tog velikog pokreta bila bi velika novina u odnosu na dosadašnje izbore kojima je dominirala SNS. Sada, čini se vlast, iz zasad samo njoj poznatih razloga, formira jednu kolonu, budući da opoziciji to nikada nije uspelo.
Kada je reč o onima koji nameravaju da svrgnu sadašnji režim, teško je pretpostaviti kako će nastupiti na izborima, jer interes sedanja u fotelje loklanih i republičkog parlamenta nadjača neslaganja. Ipak, ona izbiju na površinu odmah po završetku izbora. Tako je bar bilo, nedugo posle prošlogodipnjih aprilski izbora, jer su se izborne koalicije razišle, a na površinu su isplivali planovi pojedinaca za osnivanje svojih stranaka.
Odlazak lidera SSP Dragana Đilasa na razgovor sa predsednikom SNS i Srbije, Aleksandrom Vučićem, značio je da savez koalicije Ujedinjeni za pobedu Beograda i Srbije više ne postoji, jer su se članice svaza glasno i javno pobunile protiv toga. Uz SSP ostali su PSG, PZP i Sloga, dok su NS i DS svoje političko delovanje nastavile same.
Hoće li SSP, kao najveća opoziciona partija, praviti šire izborne koalicije i sa kim, teško je predvideti, kao što javnosti nije poznato ni kako će se pojedinci koji su se odvažili u stvaranje svojih pokreta ponašati i procenjivati svoje mogućnosti.
Predsednički kanditat Ujedinjenih, Zdravko Ponoš izašao je iz NS, i oformio svoj pokret Srbija centar, za koji ovih dana prikuplja potpise za registraciju stranke.
Nije isključeno i da direktor kampanje Kreni-promeni Savo Manojlović, odluči da se aktivira na izborima i odvuče deo tradicipnalnih birača opozicije.
Raspala se i koalicija „Moramo“. Ne davimo Beograd funkcioniše sam i već duže vreme najavljuje svoje prerastanje u partiju, dok su Ekološki ustanak, Zajedno za Srbiju i Skupština slobodne Srbije, oformili partiju „Zajedno“.
Poslednjih dana primetni su zajednički nasupi predstavnika DS, Srbije centra, Zajedno i Ne davimo Beograd, pa nije isključena ova koalicija na novim izborima.
Najčvršći opozicioni savez zasad je takozvani patriotsko-državotorni blok u kojem su Dveri, Novi DSS, Zavetnici i POKS koji po Srbiji održava zajedničke tribine i skupove čija su glavan tema novi sporazumi Beograda i Prištine.
Zasad nije poznato sa kim će partija bivšeg predsednika države Borisa Tadića, SDS, izaći na izbore, ili će se okupiti neka nova koalicija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
