Kristofer Hil, američki ambasador u Srbji, postavljen je u na dužnost u Beogradu kao vrsni poznavalac Balkana kako bi sprovodio interese SAD i unapredio odnose Vašingtona i Beograda. Uspešno je obavio svoj zadatak uključujući Srbiju u zapadnu sferu uticaja.
Ali, nije se bavio demokratijom i izborima, podržavao je predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kao i eksploataciju litijuma, kojoj se protivi deo građana, pa se postavlja pitanje da li je to radio na svoju ruku ili u skladu sa stavovima Stejt departmenta, kažu sagovonrici Danasa komentarišući Hilov madat u Srbiji.
Hil je u Beograd došao neposredno po početku rata u Ukrajini 2022, kao teška artiljerija američek diplomatije, stari znanac i poznavalac ovog regiona, čvrste ruke, za kojeg se verovalo da će Vučića držati pod kontrolom. A on je poručio da gledamo u budućnost i da za Srbiju postoji samo jedan put.
Sada, u budućnosti, rečeno – učinjeno. Ali posle izbora u SAD, može se dogoditi da iz Beograda bude povučen, pa se mogu polako svoditi računu njegovog mandata, budući da je ovih dana u centru pažnje jer mu je lider opozicione SSP, Dragan Đilas, u otvorenom pismu poručio da se iz njegovih postupaka može zaključiti da je na Vučićevom platnom spisku.
Javnost u Srbiji za nešto više o dve godine nije videla tu Hilovu čvrstu ruku i oštre i javne kritike predsendika Srbije, a Vučić će ovu godinu izgleda završiti kao čovek Zapada koji nije uveo sankcije Rusiji, konstruktivan je u odnosima sa Kosovom, zalaže se za zapadne projekte eksploatacije litijuma i povezuje se sa Nemačkom, vojno sa Francuskom i energetski sa Amerikom.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, za Danas kaže da je kao vrsni poznavalac Balkana, ambasador Hil postavljen u Beogradu kako bi sprovodio interese SAD i unapredio odnose Vašingtona i Beograda.
– Bez obzira što je opozicija očekivala od ambasadora SAD, njegova posvećenost je isključivo bila usmerena na boljitak uslova života svih građana Srbije. Ukoliko pažljivo analizirate njegov diplomatski narativ, on je u svom mandatu uvek bio politički nepristrasan, ali sa eksplicitnom podrškom za EU integracije Srbije i unapređenje standarda života svih stanovnika Srbije, uključujući Kosova i Metohije – objašnjava Lunić.
Prema njegovim rečima, iako imamo različiti spoljnopolitički pristup prema nezavisnosti južne srpske pokrajine, u mandatu ambasadora Hila smo unapredili saradnju sa SAD u mnogim oblastima, posebno u sektoru bezbednosti i privrede.
– Nema sumnje da prostora za dalji napredak još ima, ali na Beogradu je da u narednom periodu pokuša da kreira savezničke odnose sa Vašingtonom koji podrazumevaju i integraciju u kolektivni sistem bezbednosti. Tek to bi predstavljalo osnov za kreiranje pouzdanog savezništva i time lišavanja iluzija o međunarodnoj pravdi koju tražimo po geopolitičkom lavirintu. Nikada ambasador bilo koje strane zemlje nije ovlašćen da javno govori o daljem putu Srbije, ali potencijal strateških odnosa sa SAD je sada mnogo izvesniji, delom zahvaljujući radu Kristofera Hila – kaže Lunić.
Kada je reč o Hilovom mandatu, kaže da o njegovom produženju odlučuje isključivo američka administracija, ali da nema sumnje da od njegovog rada najviše koristi ima naše društvo, naravno u granicama diplomatske moći jednog ambasadora.
– Bez obzira da li će mu biti produžen mandat ili ne, srpski narod u njemu ima iskrenog prijatelja – ocenjuje on.
I Sonja Biserko, direktorka Helsinškog odbora u Srbiji, za Danas kaže da je Hil uspešno obavio svoju misiju, da Srbiju što više uključi u zapadnu sferu pogotovo vojno i ekonomski.
– Glavna njegova misija bila je da neutrališe ruski uticaj i da se Kosovo skine s denevnog reda u smislu da Srbija na neki način normalizuje odnose. To još nije završeno, ali je u toku. Tu je Amerika imala, bez obzira što je to bio mandat EU, ključnu ulogu. Poslednji sporazumi sa Nemačkom, Francuskom i sporazum potpsan u Americi se citira na Zapadu kao strateško integrisanje Srbije vojno i ekonomski – navodi ona.
Dodaje da na njegovom dnevnom redu nije bila demokratija, jer je to pre svega pitanje našeg unutrašnjeg raslojavanja.
– Opozicija je suviše slaba i on prosto nije trošio vreme na nju. A ona je njega pogrešno percipirala i nije ga razumela, sem ako su oni zapravo protiv integrisanja u zapadnu sferu – smatra Biserko.
Dok Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, nije zadovoljan ponašanjem Hila jer podržavav režim i zalaže se za ono protiv čega su građani prvi put postigli konsezus a to je rudarenje litjuma.
– Pojedini opozicioni lideru su ga optužili da je na platnom spisku Vučuća, a neko je cinično dodao da je možda obrnuta situacija. Neverovatno je kako je on nastupao prema vlasti braneći Vučića i zalažući se za kopanje litiuma. Zatim, bez kritike odnosa vlasti prema medijima, ljudskim pravima, demokratiji, izborima…Važno je pitanje da li je moguće da čovek koji poznaje teren i nije nisko rangiran u američkoj diplomatiji nešto radi mimo stavova Stejt dipartmenta. Ako to radi u skladu sa tim stavovima, onda su stvari loše po nas kao građane a dobre po Vučića – objašanjava on svoj stav.
Upitan da li Hil to radi na svoju ruku, odgovara da se boji da ne radi.
Kaže da je imao mnogo primedbi na odnos SAD prema regionu i pita se zašto Amrika, kada već ima toliku moć, trajno ne teši ključne probleme i pušta da BiH 30 godina posle Dejtonskog sporazuma bude protektorat koji ruše plemenske vođe koji je kroz prepucavanje.
Na pitanje o Hilovom uticaju na rešavanje pitanja Kosova, kaže da je SADtu igra ključnu ulogui da se to videlo u vreme bivšeg predsenika Donalda Trapa kada su solirali u odnosu na ostale zemlje i Uniju.
– Amerika kad solira može da igra i negativnu ulogu kada je reč o Kosovu. Za vreme Bajdena i demokrata bila je koordinacija sa EU – ocenjuje on.
Kaže da niko relevantan iz SAD nije rekao kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da ako ne uvažava politiku koju oni prdžavaju neće imati podršku i novac u ostvarivanju nezavisnosti, te da bi onda bilo pitanje da li bi Kurti imao podršku birača.
Smatra da oko kosovskog pitanja ima mnogo fingiranja, i da se mnoge stvari dogovaraju iza zavese, te da stvari ne idu u dobrom pravcu.
– Daje se alibi našim vlastima da nisu izdale Kosovo, a ustvari ona čini ustupke da je ono faktički nazavisno samo što to još nije potpisano – konstatuje Popov.
Kada je reč o Rusiji i uspešnosti Hila da Vučića drži u zapadnoj orbiti, kaže da se i tu fingira.
– Oni znaju da je sve fingiranje. Oni će stalno upozoravati Vučića i vlasti da moraju da usklade spoljnu politiku sa zapadom, ali znaju da ova vlast 90 odsto zavisi od zapada i njenih fondova i u dobroj meri tolerišu. A onda se pojave izleti na koje nije bilo oštrog kometara poput Vulinovog incidenta kojeg se stide svi čestiti građani – zaključuje Popov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.