Da li je izmena Zakona o referendumu put ka trajnoj vladavini Vučića? 1Foto: FoNet/Instagram Budućnost Srbije AV

Donošenje novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi bez javne rasprave, stupanje na snagu dan nakon izglasavanja u Skupštini, kao i najava referenduma za promenu Ustava, samo je ’’pokazna vežba kako će aktuelna vlast da zloupotrebljava novi Zakon da bi menjala uređenje vlasti’’, ocenila je na konferenciji za štampu u Medija centru Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN) i članica Malog veća Ne davimo Beograd (NDMBGD).

Jedna od tih promena bi mogla da poveća broj dozvoljenih mandata predsednika Republike, jer Aleksandar Vučić, po aktuelnom Ustavu, može da se kandiduje na predsedničkim izborima samo još jednom, navela je.

Đorđević je rekla da su, kako bi na vlasti trajno ostali, Ustav menjali ’’Vučićevi spoljnopolitički partneri’’ Viktor Orban i Redžep Tajip Erdogan. ’’Vučić njih vrlo često oponaša’’, primetila je Đorđević.

Tom potencijalnom izmenom Ustava – Srbija bi bila dovedena u stanje ’’autokratskog legalizma’’, istakla je Đorđević.

Docentkinja FPN smatra da se zakon ’’usvaja u trku’’, kako bi se po njemu raspisivao referendum o ustavnim promenama. Sporno je i to što trenutno u Srbiji ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore, dok uslovi za referendum isti, ako ne i gori.

Vreme u kom se Zakon usvaja sporan je i za redovnu profesorku ustavnog prava Univerziteta Union i članicu CEPRIS-a Violetu Beširević. Ona je podsetila da je aktuelni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi uveden 1994. godine, neznatno je menjan 1998, a da ga je 2006. trebalo usaglasiti sa tada izglasanim Ustavom. Do toga nije došlo ni nakon stava Venecijanske komisije 2010. godine, ali ni nakon 2012. godine, kada je aktuelni populistički režim došao na vlast. Za promenu Zakona su se odlučili onda kada su krenuli da rade na promeni Ustava, ocenila je Beširević.

Na delu je, smatra profesorka, ’’manipulacija vremenom’’, svojstvena populističkim režimima, jer se odlaganjem izmena održavao status quo, koji je išao na ruku aktuelnom režimu, s obzirom da je Zakon iz 1994. obesmislio narodne inicijative.

Jelena Jerinić, profesorka na Univerzitetu Union i članica Pravnog tima NDMBGD, primećuje da je novi zakon protivustavan. Sam Ustav predviđa da zakoni stupaju na snagu 8 dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a samo u izuzetnim okolnostima kada postoje naročito opravdani razlozi može da stupi na snagu ranije, pojašnjava. ’’Naročito opravdan razlog nije – Nismo upeli da uradimo 15 godina, pa nam sad posebno znači tih 8 dana’’, navodi.

Uz to, Venecijanska komisija preporučuje da se referendum po novom zakonu raspisuje tek godinu dana nakon usvajanja zakona, kako bi se očuvala ’’stabilnost zakon o referendumu’’, rekla je Jerinić. ’’Jednu godinu, a ne jedan dan, što može da se desi u našoj situaciji’’, istakla je.

Od strane režima se moglo čuti da novi zakon ima podršku Venecijalnske komisije, ali Jerinić kaže da vlast selektivno predstavlja stavove ove komisije – ’’po principu švedskog stola’’.

Ukidanjem cenzusa za referendum, postaje nevažno da li je na referendum izašlo 5 ili 55 procenata građana, kazala je Đorđević.

Osvrćući se na najavljene ustavne promene, Beširević je rekla da je njima planirano da se onemogući politički uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na rad pravosuđa, a aktuelni režim to čini kako bi se, samo formalno, prikazao kao da je na putu ulaska u Evropsku uniju. Čak se ni tim promenama uticaj neće smanjiti, jer ’’Tužilaštvo (u promenama Ustava) nije predstavljeno kao samostalni i nezavisni organ’’, što otvara prostor za intervenciju države. Pogotovo planiranom komisijom koja bi, onda kada Skupština to ne učini, birala 4 pravnika koja če učestvovati u izboru sudija i tužioca. Četiri od pet članova te, do sad nepostojeće, komisije bira Skupština, što znači direktan politički uticaj vladajuće većine, ocenjuje.

Za Jerinić je upitno da li na referendumu treba usvajati ovakve ustavne promene, jer ih je teško objasniti građanima, te se onda takvi referendumi pretvaraju u glasanje za i protiv onoga ko je tu izmenu predložio. U ovom slučaju, vladajući režim i sam Aleksandara Vučić.

Kada su u pitanju narodne inicijative, novi Zakon propisuje taksu za overu potpisa od 40 dinara po potpisu, koja ranije nije postojala. Primera radi, za narodnu inicijativu kojom se traži pokrajinski obavezni referendum, potrebno je 30.000 potpisa. Ukazuje Jerinić i dodaje da nije jasno definisano da li taksu plaća građanin koji potpisuje ili podnosilac inicijative. Dodaje i da je zakonom predviđeno da mesta gde se potpisi sakupljaju moraju biti jasno označena, što onemogućava skupljanje ’’od vrata do vrata’’.

Đorđević napominje da se taksama favorizuju imućniji građani i da je to u cilju demotivacije građana da učestvuju u političkim zbivanjima, te da je zbog toga ovo ’’korak unazad u odnosu na Zakon iz 1994’’.

Đorđević je pitala da li novi Zakon znači da dolazi vreme krupnih ustavnih promena.

Režim ovim zakonom želi da se sakrije iza naroda i da projekte i odluke koje želi da sprovede u delo da narodu da izglasa na referendumu na kom ne postoji cenzus, poput otvaranja Rio Tinto rudnika, kako bi onda rekli da je to narodna odluka, poručeno je sa ove konferencije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari