Da li je Kosovo dobilo “plus”, a Srbija “minus” od Amerike?

To kaže za Danas izvor iz diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući činjenicu da se naša država, za razliku od mnogih u svetu, nije priklonila navedenoj deklaraciji koju su inicirale SAD. Naš sagovornik ističe da je, s druge strane, za zvanični Vašington “dobrodošla i očekivana” podrška Kosova tom dokumentu, kao i spremnost  Prištine da primi avganistanske civile.

“Naravno da bi SAD pozitivno ocenile odluku Srbije da podrži njihovu deklaraciju o Avganistanu, to bi imalo određenu geostratešku težinu, ali nepotpisivanje tog dokumenta ne znači da će u praksi biti narušeni odnosi sa srpskim vlastima, naročito ne u domenima kao što su ekonomske veze ili vojna saradnja. Takođe, od Kosova se očekivalo da potpiše inicijativu Stejt departmenta, ali bi za određene uticajne krugove u Vašingtonu bilo mnogo važnije da Kurti pristane da se Kosovo uključi u projekat Otvoreni Balkan, što pokazuje i nedavno saopštenje američke ambasade u Prištini, kojim se Kosovo poziva da pristupi regionalnim naporima za ekonomsku saradnju”, objašnjava izvor našeg lista.

Kako saznajemo, američke vlasti se “ipak” trenutno mnogo više bavi drugim pitanjima nego što su to odnosi sa zapadnobalkanskim državama poput Srbije, a i očekuje se da će uskoro biti izabrani novi članovi takozvanog “evropskog biroa” Stejt departmenta. Podsetimo, uveliko se tvrdi da će kada Karen Donfrid preuzme dužnost pomoćnice državnog sekretara za Evropu i Evroaziju iskusni diplomata Gabrijel Eskobar “naslediti” Metjua Palmera na mestu zamenika pomoćnika državnog sekretara, odnosno da će time postati i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan.

Komentarišući  način na koji se  vlasti u Beogradu i Prištini odnose prema inicijativi  Vašingtona u vezi sa aktuelnom krizom u Avganistanu, Miodrag Miki Marinković, direktor Centra za afirmativne društvene akcije iz Kosovske Mitrovice, navodi:”Bez obzira da li se reakcija Prištine na krizu u Avganistanu posmatra kao oportunizam, servilnost prema najjačoj sili sveta ili zahvalnost za ono što su do sada za njih uradili, nesumnjivo je da su Albanci iskoristili priliku da se u ovoj situaciji pokažu kao saveznici na koje Vašington može da računa”.

– Iz njihove perspektive koristi od ovakvog stava su višestruke. Prvo, ovaj potez doprinosi cilju trenutne vlade u Prištini da revitalizuje odnose sa SAD narušene tokom Trampove administracije.  Kosovo po svaku cenu želi da animira SAD da se intenzivnije uključe u pregovore o postizanju sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, jer procenjuju da EU nema snagu da u trenutnoj situaciji validira njihovu poziciju u pregovorima a to je odbacivanje principa kompromisa u postizanju rešenja. Drugo, u Prištini su svesni da ih zbrinjavanje nekoliko hiljada izbeglica neće ni koštati previše, jer je plan da oni samo privremeno ostanu na Kosovu, a SAD će izvan svake sumnje platiti sve troškove, ističe naš sagovornik.

Marinković napominje da kosovski političari ne propuštaju priliku da povuku paralelu između trenutne situacije u Avganistanu i izbegličke krize na Kosovu tokom bombardovanja 1999, “sugerišući solidarnost u ulozi žrtve, i svojim građanima i međunarodnoj zajednici”.

-Dakle, situacija za kosovske Albance je ono što se naziva “win-win” – ništa ne gube, ništa ne košta. Šta će Kosovo iz ovoga dobiti, to je pitanje na koje se trenutno ne može odgovoriti. Iako će, nesumnjivo, imati neke koristi, lično ne verujem da će ovaj gest biti dovoljan da ostvare glavni cilj, a to je promena stava SAD prema dijalogu Prištine i Beograda, koji je trenutno neuobičajeno pasivan i svodi se na podršku EU i njenim stavovima.  Isto tako ne verujem da će zemlje, među kojima je i Srbija, koje nisu ponudile pomoć u zbrinjavanju izbeglica iz Avganistana, zbog toga trpeti posledice. Ova kriza će ubrzo proći i SAD će nastaviti da deluju po sopstvenim interesima a ne emocijama, zaključuje on.

Dva prihvatna centra za azilante

Prema Marinkovićevim rečima, Kosovo trenutno “raspolaže infrastrukturom za prihvat određenog broja azilanata” iz Avganistana. Kako precizira, u pitanju su dva gotovo prazna prihvatna centra “izgrađena ili adaptirana prema sporazumu sa EU o readmisiji i prihvatu iligalnih imigranata sa Kosova od pre nekoliko godina”.